"Do 1. aprila (1992. godine) širom BiH ubijani su samo Srbi", kazao je Karadžić, odbacujući navode tužilaštva koji ga terete za ratnohuškačku politiku.
Stranka demokratske akcije koja je sa nama delila vlast, vršila je nezakonitu mobilizaciju pripadnika MUP, a nama svojim partnerima u vlasti nezakonito prisluškivala telefonske razgovore, istakao je on.
Detaljno je objasnio događaje u vrhu tadašnjih bosanskih vlasti i napore da se Stranka demokratske akcije odgovori od rata. Karadžić je naglasio da tužilaštvo ne može da pronađe nijedan dokument, zakon ili odredbu koju je potpisao kao predsednik skupštine kojim bi moglo da mu stavi na teret kršenje međunarodnog prava.
Karadžić je istakao da je želeo da spreči tadašnjeg predsednika Stranke demokratske akcije Aliju Izetbegovića da formira nezavisnu Bosnu.
’’Izetbegović se u decembru 1990. kleo u Jugoslaviju, u januaru 1991. je, posle izbora, formirana vlada, a krajem januara je počela kampanja za nezavisnost Bosne’’, naveo je Karadžić.
’’Tužilaštvo nije u pravu kada kaže da smo u decembru 1992. formirali Srpsku Republiku BiH da bismo postigli ciljeve. Mi smo je osnovali kako bismo sprečili Stranku demoktatske akcije (SDA) da postigne svoje ciljeve, suprotno našoj volji", dodao je on.
Karadžić je najavio da će pružiti dokaze o tajnom sporazumu nekadašnjih predsednika Hrvatske, Slovenije i BiH, Franje Tuđmana, Milana Kučana i Alije Izetbegovića, o napadu na JNA, postignutom u julu 1991.
Predsedavajući sudija O-Gon Kvon rekao je da će na kraju današnjeg zasedanja saopštiti usmenu odluku veća, povodom zahteva optuženog da mu se suđenje odloži. Tužilaštvo je saopštilo da se ne protivi odobrenju da Karadžić uloži žalbu, ali traži da se proces ne prekida do donošenja odluke žalbenog veća, ukoliko se ulaganje žalbe odobri.
Karadžić je optužen za genocid, zločin protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja u BiH od 1992. do 1995.
