"Bez obzira na to kakva će biti odluka Sudskog veća u vezi sa ovim podneskom, Radovan Karadžić smatra da je njegova moralna obaveza, prema istoriji i pred globalnom javnošću, da ospori zakonsku validnost i legitimnost ovog suda", navedeno je u podnesku na osam strana.
Bivši lider bosanskih Srba citirao je, u dokumentu, Aristotela i zatim istakao da je sud samo organ tužilaštva Saveta bezbednosti UN.
Karadžić je pred Haškim tribunalom optužen za genocid nad nesrpskim stanovništvom u Srebrenici i još sedam opština u BiH, kao i za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumano ponašanje, terorisanje, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca za vreme rata u BiH između 1992. i 1995. godine.
Uhapšen je u Beogradu 21. jula 2008, a 30. jula izručen Hagu, posle 12 godina bekstva.
Suđenje Karadžiću, koje je počelo 27. oktobra izlaganjem uvodne reči tužilaštva, prekinuto je 5. novembra, pošto je optuženi odbio da učestvuje u suđenju dok ne bude spreman da iznese odbranu.
Sudsko veće Tribunala je zbog toga imenovalo britanskog advokata Ričarda Harvija za Karadžićevog branioca po službenoj dužnosti, a kao datum nastavka suđenja odredilo je 1. mart 2010. godine.
Prošle sedmice je odbijen zahtev optuženog da uloži žalbu na odluku o imenovanju pravnog savetnika.
Karadžić, prema odluci suda, može da nastavi da sam sebe zastupa, ali će morati da sarađuje s postavljenim braniocem.
Ako nastavi da bojkotuje suđenje, Kararadžić će izgubiti to pravo i odbranu će u potpunosti preuzeti imenovani branilac. Ukoliko bude proglašen krivim, bivši predsednik RS mogao bi da bude osuđen na kaznu doživotnog zatvora.
