Za razliku od potomstva kraljičnih sinova, kraljevića Tomislava i Andreja, koji su inicirali postupak rehabilitacije pred sudom u Beogradu, njen najstariji unuk prestolonaslednik Aleksandar Drugi Karađorđević, inače sin kralja Petra Drugog, izneo je stav da je sudski proces bio nepotreban.
Prestolonaslednik smatra da takvo rešenje nije neophodno. On je u saopštenju objavljenom na njegovom sajtu ukazao "da je zakonska rehabilitacija već obavljena 2001. i potvrđena 2011. godine i samim tim pravno nije bilo potrebno pokretati poseban proces sudske rehabilitacije."
Podsećajući da je Ukazom Predsedništva Prezidijuma Narodne Skupštine FNRJ iz 1947, članovima porodice Karađorđević, uključujući i Njeno veličanstvo kraljicu Mariju, oduzeto državljanstvo i konfiskovana imovina, prestolonaslednik je naveo da je Zakonom iz 2001, poništen taj Ukaz.
Princ Aleksandar Drugi navodi takođe da je Zakonom iz 2011.godine konstatovana rehabilitacija članova porodice Karađorđević kojima je Ukazom iz 1947. bilo ukinuto državljanstvo i oduzeta imovina.
– Prema tome, već je 2001. obavljena zakonska rehabilitacija članova porodice Karađorđević, što je potvrđeno i zakonom iz 2011. godine – zaključuje se u prestolonaslednikovom saopštenju.
Dvorovi ostaju državniKarađorđevića dvorovi u Beogradu izuzeti su iz restitucije jer su zakonom regulisani kao kulturno dobro nulte kategorije, kaže Dušanka Subotić-Homen.
|
Advokat Dušanka Subotić-Homen, zastupnik dela kraljičinih naslednika, u izjavi za "Vesti" kaže da je pre podnošenja zahteva za rehabilitaciju kraljice Marije konsultovala i Agenciju za restituciju gde joj je potvrđeno da je za proces vraćanja konfiskovane imovine, ne samo Karađorđevićima, već i svim drugim građanima Srbije, potrebno i sudsko rešenje o rehabilitaciji.
– Zakonski, porodica Karađorđević ima status običnih građana, kao i svi ostali stanovnici u Srbiji. I sve ono što važi za žitelje Srbije čijim je precima i srodnicima konfiskovana imovina, važi i za Karađorđeviće. I to bez obzira što je Zakonom o restituciji rečeno da će se posebno regulisati imovina Karađorđevića – kaže Dušanka Subotić-Homen.