– Momčilo Gavrić je bio najmlađi vojnik Prvog svetskog rata i prošao je gotovo sve najznačajnije bitke srpske vojske i preživeo ono što mnogi stariji od njega nisu. Sa svojim pukom peške je kao desetogodišnjak prešao Albaniju i stigao do Krfa. Bio je najmlađi kaplar na svetu. Učestvovao je u proboju Solunskog fronta gde je ranjen, a vojvoda Živojin Mišić ga je unapredio, pa je kao dvanaestogodišnjak imao čin podnarednika. Izložba obuhvata i detaljno istraživanje njegove biografije u posleratnom periodu – rekao je na otvaranju Vilić.
Izložba hronološki prati događaje kroz koje su prošli Momčilo Gavrić i srpska vojska, od Cera preko Gučeva i Kolubarske bitke do povlačenja kroz Albaniju. Tu su i sećanja njegovih sinova, ratnih saboraca i poznanika, a posetioci će saznati i kako je za dečaka krojač sašio uniformu od nekoliko starih šinjela i sve ono što je objavljeno o Gavriću u tri knjige.
Sat od Rajsa
Autor je podsetio i na ratni susret Gavrića i dr Arčibalda Rajsa u jesen 1916. kada je Švajcarac dečaku poklonio perorez i svoj ručni sat koji se vidi na Gavrićevoj levoj ruci na poznatoj slici dečakovog raporta na Kajmakčalanu 1916. Skupoceni švajcarski sat i perorez danas su u vlasništvu Momčilovog najstarijeg unuka Dejana. Gavrić se, čekajući proboj fronta i povratak u Srbiju, opismenio, a posle rata je otišao u Englesku gde je završio gimnaziju i 1921. se vratio u Beograd.
Čuvanje od zaboravaIzložbu je otvorio dr Danilo Šarenac, koji je doktorirao na temu Prvog svetskog rata, a radi u Institutu za savremenu istoriju u Beogradu. On je rekao da je Gavrić "neka vrsta simbola našeg odnosa prema Prvom svetskom ratu, a poznato je da je on dugo vremena bio zanemaren i da je tek krajem osamdesetih dobio određeni značaj". |
Čovek nesvakidašnje ratne sudbine, jedinstvene u svetu, "Sin srpske divizije", sa osam godina najmlađi vojnik-dobrovoljac, posle četiri godine ratovanja morao je na odsluženje vojnog roka. Niko mu nije verovao da je učesnik Velikog rata, pokušaji da to dokaže smatrani su kao izbegavanje vojske, pa je osuđen na tri meseca zatvora. Vojni rok proveo je u Slavonskoj Požegi i Novoj Gradiški. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao grafičar i pomagao pokret otpora iznoseći im hartiju i davajući "vezu".
Posle oslobođenja Beograda jedva je izbegao streljanje pošto je jedan radnik rekao partizanima ko je Momčilo. Veliko razočaranje Gavrić je doživeo 1947. godine kada su na njegova vrata zakucali predstavnici Narodnog fronta da traže pomoć za "braću Albance u Albaniji". Momčilo je rekao da su baš "ti Albanaci" tokom prelaska Albanije njegove ratne drugove ubijali i pljačkali. Zbog reči "Albanci nisu moja braća" dobio je 18 meseci zatvora. Posle toga je ćutao godinu dana, kada je progovorio nikada nije spominjao boravak u zatvoru… Dugo je živeo u anonimnosti da bi početkom 1964. u "Politici" izašao prvi članak o najmlađem vojniku Prvog svetskog rata i tada je počelo skidanje vela zaborava o Gavriću, ali i drugim junacima iz tog rata.
Ponosan na ocaU Muzeju Jadra bio je i najstariji Gavrićev sin Branislav (74). On je veoma emotivno doživeo ovu izložbu i kroz suze dao izjavu. |
Nema ni spomenik
– Momčilo je kao i Milunka Savić, bio zapostavljen posle rata, iako su oboje nosioci najviših ordenja, ne samo kod nas već i u Francuskoj – kaže Vilić.
On je Gavrića upoznao 14. septembra 1987. kada je dečak-ratnik prisustvovao otvaranju Muzeja Jadra u Loznici gde se u stalnoj postavci nalaze i njegove dve vojničke fotografije. Vilić uvek kada posetiocima muzeja govori o Prvom svetskom ratu posebnu pažnju posveti Momčilu Gavriću, koji je u Beogradu živeo sve do smrti 1993. godine.
Nažalost, i u rodnom kraju Gavrić je bio zaboravljen i tek ove godine jedna ulica je dobila njegovo ime, ali ga ne nosi nijedna škola ili ustanova, a nema ni spomenik. Inače, loznički Centar za kulturu "Vuk Karadžić" uveliko obeležava stogodišnjicu Velikog rata i do sada je organizovao izložbe o Drinskoj diviziji i Milunki Savić.
Ubili mu porodicuMomčilo Gavrić rođen je 1. maja 1906. u Trbušnici, zaseoku Podgučevo, kod Loznice, i kada je počeo Prvi svetski rat imao nepunih osam godina. Bio je osmo dete svojih roditelja oca Alimpija i majke Jelene. U avgustu 1914. godine austrougarski vojnici su zapalili njegovu kuću i pobili porodicu Gavrić, roditelje, četiri brata i tri sestre. Najstariji brat imao je 16, a najmlađi dve godine. Mali Momčilo se ostavši bez najmilijih pridružio Šestom artiljerijskom puku Drinske divizije i u svojim prvim vojničkim danima redovno je tri puta dnevno pucao iz topa da osveti porodicu. |
