Tekija na Dunavu kod Kladova, mesto podignuto u vreme gradnje monumentalnog hidroenergetskog i plovidbenog sistema Đerdap 1, poznato je po nezvaničnom svetskom prvenstvu u lovu soma bućkom.
I ove godine okupili su brojni ribolovci i njihovi navijači, pa je sa nekoliko hiljada gostiju, ova ribarska varošica utrostručila broj stanovnika.
Drvena naprava, popularna bućka, čiji zvuk na prostranom jezeru, od Hajdučke vodenice do nekadašnjeg ostrva Ada Kale, već pune tri decenije mami somove iz rečnih dubina, postala je pravi simbol ovog ribarskog naselja u koje, ovih letnjih dana, osim alasa, stigne i veliki broj radoznalih gostiju i putnika namernika.
Manifestacija je počela je tako što je Turističko društvo Tekija odlučilo da izazove sve bućkaroše širom sveta na takmičenje. Ovakav način lova soma se sve više širi na turističkim mapama Evrope. Niz pratećih programa prati i dopunjuje manifestaciju tako da su dva dana u Tekiji sasvim dovoljna da se oseti pravo raspoloženje učesnika, gostiju i meštana.
Vetrovito jutro i mutna voda Dunava učinili su da se prvi dan samo dve ekipe na merenju pojave sa ulovom. Na vodu je izašlo 24 čamaca sa 48 takmičara.
Za dva dana, koliko su se parovi takmičili, ulovljena su četiri soma čija je ukupna težina 15,1 kg. Najvećeg soma ulovili su Srećko Ilić i Radivoje Urošević iz Višnjice, bio je dugačak 91 cm, a težak 5,2 kg.
Ipak, prvo mesto osvojila su braća Goran i Zoran Milivojević iz Kladova. Oni su ne samo šampioni 31. Zlatne bućke već i rekorderi ove manifestacije jer učestvuju redovno od osnivanja. Sada su nastupili zajedno i pobedili.
Pobeđivali su i ranije, u drugim sastavima, te imaju više od desetak pobeda. I Goranov sin Veljko ima nekoliko sportskih pecaroških uspeha, pa se Milivojevići s razlogom mogu smatrati porodicom šampiona.
– Ponosni smo što se ova manifestacija održala i što istrajava i u kriznim vremenima, ali je i nesporno da se za nju mora znatno više učiniti – kaže Zoran. – Ovo ne može i ne sme da bude manifestacija bez domaćina, prepuštena samoj Tekiji i njenim entuzijastima.
Pecala i decaPored bućkanja bilo je organizovano za decu takmičenje u pecanju na plovak na prelepoj plazi u Tekiji. Dečji karneval i pozorišna predstava za mališane su ostavili utisak na sve, a likovni atelje na otvorenom je okupio veliki broj dece. |
Goran dodaje da ni ‘manjak ribe’ ili izostanak kapitalnih ulova nisu za brigu, jer je ribolovački izazov tim veći, ali je poželjna još veća i jača konkurencija, što podrazumeva i bolju propagandu manifestacije.
Drugo mesto osvojio je takmičarski par Petar Srok iz Zemuna i Boško Kustudić iz Beograda, a treće mesto u lovu soma na bućku osvojili su Srećko Ilić i Radivoje Urošević iz Višnjice.
Sve je počelo od manjerkeHroničari ribarenja na Dunavu zabeležili su da je preteča bućke, drvene naprave veličine 50 centimetara, koja na kraju ima pečurku u obliku petodinarca, manjerka iz koje su vojnici ručavali. Prilikom pranja ove posude na reci, stvarao se zvuk koji je iritirao soma. Bućke mogu biti drvene, ali i metalne, najčešće su aluminijumske. Ova vrsta ribolova se odomaćila na đerdapskom području, pa su se Tekijanci 1984. godine dosetili da od prastarog načina ribarenja naprave jedinstvenu ribolovno-sportsku i privredno-turističku manifestaciju.
|
