Filmski festival u Veneciji, 77. po redu, najstariji na svetu, otvoren je 2. septembra i trajaće do subote, 12. septembar. Praznik sedme umetnosti oduvek je važio za prestižan događaj u glavnom gradu regije Veneto, poznatom po kanalima, gondolama i bogatoj istoriji.
Nije lako i jednostavno obreti se tamo, a najmanje sada u ovim teškim pandemijskim vremenima kada se od virusa zazire na svakom koraku. Ali, ima i neustrašivih rodoljuba, koji po svaku cenu žele da tamo pokažu najlepše lice Srbije. Gorica Stevanović, rodom iz Kragujeva, želela je da prenese iz zavičaja motive odevnih predmeta i da voljenu domovinu predstavi i u svetlu svojih kreacija. Tako se osmelila i usudila, zajedno sa članovima KUS “Kapija Šumadije” iz Montekija Mađore (Montečhio Maggiore), nedaleko od Vićence, da se ipak tamo zaputi.
– Udruženje ima izuzetno jaku saradnju sa mnogobrojnim italijanskim televizijama i novinarima, tako da je iskoristilo ovu priliku i ove 2020. godine uprkos korona virusu i zabranama kulturnih događaja u Italiji kao i mnogim ograničenjima – priča Gorica za “Vesti”.
Poziv da prisustvuje u Venezciji stigao je od direktora jedne italijanske TV stanice, gospodina Ticijana Teskara (Tizziano Tescaro), veoma poznatog novinara i saradnika mnogih italijanskih televizija, koji ima izuzetnu saradnju sa srpskim udruženjem Kapijom Šumadije, otkriva nam Gorica Stevanović, inače predsednica Kapije Šumadije.
Na Filmskom festivalu predstavljena je Goričina kolekcija za proleće – leto za 2020. godinu. Reč je o elegantnim haljinama visoke mode.
Manekenke na ovoj reviji bile su dve Italijanke “miš over” Kristina Cherizara (Cristina Cerisara) i Barbara Kazaro (Barbara Casaro) i naša Srpkinja Dimitra Ljubisavljević, koja je bila i voditeljka italijanskog programa o modi i filmskom festivalu.
Inače, sve tri manekenke su članice Kapije Šumadije. Ovo udruženje je početkom godine osnovalo žensku grupu koja se bavi kreacijom modnih odevnih predmeta, u skladu sa svetskim trendovima, ali i osmišljavanjem autentične srpske odeće, ručno rađene od vune i pamuka.
– Poseban trenutak koji nikad neću zaboraviti je kada sam među svim zastavama na Festivalu u Veneciji ugledala kako se vijori srpska zastava. U tom trenutku sam osetila neku snažnu toplinu u srcu i bila sam ponosna na sebe i svoje udruženje zato što smo i pored svih teškoća uspeli da predstavimo deo Srbije i na ovom događaju, jedinstvenom na planeti – dodaje Gorica Stevanović.
Mala, ali odabrana ekipa
– Našli smo se među mnogobrojnim novinarima iz celog sveta, renomiranim glumcima, filmskim režiserima, umetnicima… Jednostavno rečeno, našli smo se na prestižnom mestu, bili smo među VIP gostima gde si mogao da uđeš samo sa pozivnicom. Poseta Filmskom festivalu u Veneciji ove godine zbog korona virusa je bila ograničena, broj gostiju je takođe bio ograničen, mogao je da prisustvuje samo onaj koji je bio u svetu filma, muzike, mode – ukazuje Gorica Stevanović.
Hvala Ilariju!
– Biću neskromna i priznaću da sam bila ponosna na svoje članove i sebe zbog ovog uspeha, što je bio i glavni cilj, da predstavim deo moje Srbije u Veneciji u ovom izuzetno teškom trenutku. Moj suprug Ilario Celli, inače potpredsednik Kapije Šumadije, poznat po velikoj ljubavi prema Srbiji i našem narodu, najzaslužniji je što smo se našli na ovako prestižnom mestu. Sponzorisao je ovaj događaj i omogućio kvalitetnu prezentaciju srpskog udruženja u Veneciji – napominje naša sagovornica.
