Nedavno su, prilikom gostovanja madridskog Reala u Areni, mediji podsetili na dvomeč crveno-belih sa Kraljevskim klubom u Kupu šampiona 1972/73. kad su Slavnić i drugovi ostvarili pobede i u Madridu i u Beogradu. Reč je o čuvenoj sezoni u kojoj je jugoslovenski prvak stigao do polufinala najcenjenijeg evropskog klupskog takmičenja. U to vreme, na žalost, nije bilo fajnal-fora, pa je oproštaj stigao posle dva poraza od moskovskog CSKA, ali među članovima te čuvene generacije Crvene zvezde i danas živi sećanje na brojne evro-okršaje.
Među njima, igrom slučaja, tim sa Malog Kalemegdana je odigrao dvomeč i sa "Ponosom Izraela" Makabijem. I tada je aktuelni prvak Starog kontinenta bio izuzetno moćan i cenjen rival, o čijoj snazi govori i poraz Zvezde u prvom meču od 113:102.
Pred revanš, trener crveno-belih Bata Đorđević ubeđivao je našu košarkašku javnost da ekipa koju vodi može da premaši taj minus od 11 poena, što bi Zvezdi i te kako značilo u borbi za prolaz iz četvrtfinalne grupe, u kojoj su još bili pomenuti Real i italijanski Simental.
Ali, i Đorđević i Zvezda suočili su se sa (ne)očekivanim problemom pred ovaj važan susret u novobeogradskoj Hali sportova. Ljut na upravu kluba što ga je kaznila novčano zbog svađe igrača u prvoj utakmici u Tel Avivu, jedan od najboljih u timu Ljubodrag Duci Simonović dva dana pred revanš nije dolazio na treninge. Nervoza je u crveno-belom taboru rasla iz minuta u minut, a kad je konačno postalo jasno da se ljubimac navijača neće pojaviti u dvorani, a kamoli u svlačionici, ni na samoj utakmici, treneru Đorđeviću nije preostalo ništa drugo nego da spremi rezervnu varijantu za igru i da Makabiju suprotstavi ono čime raspolaže.
Dok je predsednik Zvezde Saša Gec nabrajao da je Simonoviću ovo već treći disciplinski prekršaj u poslednjih 10 meseci (nedolazak na utakmicu sa Injisom i napuštanje reprezentacije na OI u Minhenu), u ekipi je pao dogovor da se protiv Danlopa, Brodija, Čabina, Berkovica i ostalih i izgine na parketu.
Tako je i bilo. Pred svojim oduševljenim vernim pristalicama Zvezda je sa Makabijem vodila divosku bitku, svakog sekunda, na svakom pedlju terena. Pokretač svih akcija bio je Zoran Slavnić koji je maestralno dirigovao naštimovanim orkestrom, a nepogrešivi egzekutor – Dragan Kapičić. Popularni Kaponja je, jednostavno, pogađao iz svih pozicija. I sa krila, i pod obručem, ponekad okružen i četvoricom protivničkih igrača, pa je kraj meča dočekao sa brojkom od 40 poena na svom saldu.
Ali, ono što je još važnije je da su ovaj tandem reprezentativaca sjajno pratili i Rakočević, Sarjanović, Vučinić i Lazarević i da je Zvezda stigla do briljantne pobede od 103:88, koja je bila vetar u leđa za potonji plasman u polufinale.
