Kapetan Dragan je nepravedno osuđen

EPA/Paul Miller

Advokat iz Sidneja Tihomir Novaković u svojoj bogatoj pravničkoj karijeri vodio je široku lepezu različitih predmeta – od odštetnih zahteva, preko nasledstva, pa do građanskih sporova i krivičnih postupaka.

Ipak, jedan slučaj zauzima posebno mesto – naš sagovorinik s ponosom ističe svoj doprinos u odbrani Kapetana Dragana.

Šta nam možete reći o ovom slučaju?

– Dragan je jedan častan srpski vojnik, oficir koji je u mom starom kraju pomogao da se zaštiti naš narod u teškim vremenima početkom devedesetih godina. Njegova odbrana je ujedno bila odbrana i svakog našeg čoveka koji se pravedno i časno borio za svoj kućni prag, da sačuva živote i da pomogne opstanku srpskog naroda na području tadašnje Srpske Krajine. Postojala je velika opasnost da se naši ljudi satanizuju do te mere da se otvori Pandorina kutija izručenja po samovoljnim zahtevima i prohtevima vlasti u Hrvatskoj. Tu smo postigli značaje rezultate, tako da mogu reći da sam ponosan na svoj doprinos.

Ipak, do izručenja Kapetana Dragana je došlo…

– Žao mi je što je Kapetan Dragan izručen Hrvatskoj. Smatram da niko ne treba da bude izručen državi protiv koje je ratovao, jer postoji realna mogućnost da može doći do osvete. Ako čak i ne dođe do osvete ili nefer suđenja, koje je osnov za odbijanje izručenja, može doći do prividne pristrasnosti ili kako se to ovde kaže “Apprehension of bias”. Prema važećim australijskim zakonima nije dovoljno da pravda bude zadovoljena, već mora biti viđeno da je pravda zadovoljena.

Šta znači taj princip?

– Da se ovaj princip primenjivao u konkretnom slučaju Kapetana Dragana, onda je očigledno da je Australija bila u najboljoj poziciji da procesuira Kapetana Dragana, što je on i otvoreno priželjkivao. Ne kažem to da ljudi koji su se ogrešili o zakon, odnosno ako su se ogrešili, treba da budu pošteđeni. Naprotiv, smatram da država koja primi zahtev za izručenje, a odnosi se na ratna dešavanja, treba da zahteva od tužioca da joj dostavi svu potrebnu dokumentaciju kako bi ista bila u stanju da sama procesusira navodni zločin.

Može li tu da učestvuje strana koja je tražila izručenje?

– Može, s time što će sarađivati s državnim tužiocem države u kojoj se osumnjičeni nalazi. Zamislite šta bi se desilo kad bi sada, na primer, stizali zahtevi za izručenje iz svih onih država gde su australijski vojnici učestvovali u ratu. Ukoliko te zemlje ne upražnjavaju anglo-saksonsko pravo, tada je dovoljna optužnica bez ikakvog potkrepljujućeg dokaza, kao što je nažalost bilo u slučaju gospodina Vasiljkovića, da bi došlo do ekstradicije. Dakle, teže bi bilo isporučiti australijskog državljanina u recimo SAD gde se primenjuje anglo-saksonsko pravo, nego sto je slučaj ekstradicije gde se primenjuje naprimer evropsko kontinentalno pravo.

Šta kao pravnik kažete na osuđujuću presudu?

– Mnogi veruju da je gospodin Vasiljković nepravedno osuđen, čije mišljenje delim i sam, a isto je bazirano na ograničenim informacijama koje su mi tada bile dostupne. Želim da istaknem da je Vasiljković uživao opštu i nepodeljenu podršku cele srpske zajednice u Australiji. Ne verujem da bi cela zajednica stala iza nekoga, a da nije smatrala da je nepravedno optužen. Dok nijedan dokaz nije bio predočen da je zaista kriv za šta se teretio, dostupne su mi bile informacije i dokazi, koji su dolazili iz Beograda, ali i iz Zagreba, da je reč o časnom i poštenom vojniku, koji je nepravedno optužen, pa čak i zamenjen za jednu drugu osobu.

Ali, taj dokaz nije bio dovoljan…

– Na žalost, nije bio dovoljan da bitno promeni krajnji ishod. Nas je u timu njegove odbrane bilo dosta, jer je gospodin Vasiljković imao više predmeta pred australijskim sudovima. Svako je davao svoj doprinos kako je najbolje mogao, ali pritisak je bio ogroman, bilo je tu mnogo drugih okolnosti koje su na kraju rezultirale nesrećnim izručenjem.

Da li ste imali stručnih konsultacija i sa pravnicima s druge strane?

– Imao sam priliku da razgovaram s jednim uglednim poznavaocem krivičnog, i pre svega međunarodnog prava, kojem sam predočio kako je cela stvar mogla biti rešena na obostrano ili bolje rečeno opšte zadovoljstvo svih strana. Taj cenjeni stručnjak, koji inače živi i radi u Zagrebu, bio je čak i voljan da pomogne. Zvuči možda nemoguće, mada čvrsto verujem da je ta mogućnost postojala, no ja tada nisam više bio deo tima iz praktičnih razloga. Postojala je i treća varijanta, a to je da se Republika Srbija umeša, no očito za to tada nije bilo nikakvog sluha – zaključio je Tihomir Novaković.

Podrška srpske zajednice

Srpska zajednica u Australiji je bez oklevanja stala je u odbranu Vasiljkovića.
– Kao što je zajednica pružila jedinstvenu podršku, tako su se i sve srpske organizacije listom priključile odbrani Kapetana Dragana na ovaj ili onaj način. Na čelu srpske zajednice se nalazio odvažni i čestiti borac i patriota Đorđe Bubalo, tadašnji predsednik organizacije “Srbi za pravdu i demokratiju”, koja je u tom trenutku preuzela ulogu krovne organizacije Srba u Australiji.

Sprečena dalja izručenja

Svesrdnu i značajnu podršku pružile su i sve crkveno-školske opštine koje je predvodio prota Đuro Đurđević, kaže advokat Novaković.

– Verujem da je srpska zajednica u celini od ovog svega, bez obzira na izručenje, imala značajne koristi jer je pokazala da kada je potrebno zna i ume da deluje jedinstveno i odlučno. Takvim stavom i energičnim delovanjem, srpska zajednica je, smatram, umnogome doprinela da su procesi neopravdanih izručenja, nadam se, završeni. Naravno da je tome značajno doprinela i činjenica da je Vasiljković uz pomoć naše zajednice vodio odlučan i dugotrajan ekstradicioni postupak.

NAREDNOG PETKA: Tijana krenula očevim stopama