Članovi šestočlane siromašne porodice Pap iz prigradskog naselja Mužlja kod Zrenjanina, mislili su da će bez većih problema i muka pregurati hladne zimske dane, budući da su većim delom rešili pitanje krova koji im je propao usred većih oluja. Nažalost, njihova sreća je kratko trajala. Život je nastavio neumoljivo da ih lomi, pa su se nedaće nastavile. Kako sa bolešću, tako i sa finansijskim mukama prouzrokovanih ovom nesrećom.
Nemoćan i usplahiren, glava porodice, 60-godišnji Janoš, koji pored teško mentalno zaostale ćerke Julijane, ima i trojicu sinova, Kristijana, Imrea i Petera, od kojih su dvojica takođe psihički bolesnici, zavapio je za pomoć, ne slutivši da mu je dar u vidu donacije od 100 evra već na putu od naše plemenite čitateljke Angele Tadić iz Dizeldorfa.
– Koliko nas je samo obradovala, teško je i opisati, našoj zahvalnosti nema kraja. Bog neka je blagoslovi i podari svako dobro. Jednostavno, mi nemamo više od čega da živimo, jer već nekoliko meseci zbog bolesti supruge Zvezdane koja, boluje od multipleskleroze, jedva smo uspevali da prikupimo novac za njene lekove, a morao sam i da plaćam taksi do bolnice gde je morala zbog pogoršanja njenog stanja. Sve se svelo samo na puko preživljavanje, zato ću ovom donacijom pokriti i dugovanja u koja sam zbog toga zapao. O božićnoj trpezi u ovakvoj situaciji, teško je i razmišljati – rekao je u dahu Janoš Pap, pošto je donacija stigla na kućnu adresu, dodavši:
– Teško nam je i kad bi naši humani zemljaci došli, obišli nas, najbolje bi shvatili kakav je naš život. Dokle god je snage u meni, neću se predavati i trudiću se svim silama da deci i supruzi omogućim obrok i topli dom. To, međutim, u godinama kakvim sam, sve teže ide. Koliko god se Peter i ja trudili, radili gde i šta stignemo, teško da možemo namiriti sve potrebe. Ostalim sinovima sam, takođe, u nekoliko navrata nalazio posao, ali to se nije dobro završavalo, jer naši ljudi očekuju mnogo, a ne plaćaju. Dodatna muka mi je i to što nam je kuća zbog loših instalacija već nekoliko puta bila na ivici da se zapali. Noćima zbog toga ne spavamo mirno, stalno strahujući da se nešto loše ne dogodi. Kako to popraviti i kojim novcem, nebo zna.
Istina, ništa manje prijatno iznenađen nije bio ni Radomir Zarić iz Trnjaka kod Bijeljine, na koga je mislila plemenita Angela, izdvojivši i za njegovu porodicu pomoć i od 100 evra.
– Toj dobroj duši iz Nemačke zahvaljujemo se do neba, što je mislila na nas. Molićemo se dobrom Gospodu za njeno zdravlje i svaku blagodat. Kad ste sirotinja, i kad nemate, svaka pomoć je kao dar sa neba, posebno u ovom periodu kada posla u nadnici i nema. Potrudiću se da delom ove donacije obradujem dečicu – kazao je Radomir Zarić (47), koji živi sa bolesnom suprugom Draganom (36), ćerkom Marijom i osmogodišnjim sinom Radenkom, jedinim zdravim, u ovoj izuzetno siromašnoj familiji.
Radovaće se i Pešići
Narednih dana, pisaćemo i o uručenju još jedne donacije od 100 evra, koju je naša čitateljka Angela Tadić iz Diseldorfa namenila ostarelom i siromašnom bračnom paru Pešić iz udaljenog, neprohodnog planinskog zaseoka Anđelinkovci na Bareliću, udaljenog oko 25 kilometara od Vranja. Ono što zasigurno znamo, to je da će ih i samo saznanje da je neko mislio na njih silno obradovati.
