Kanjevac: Dinar je suviše jak

0

 

Miloje Kanjevac, direktor Instituta za tržišna istraživanja

Vlada tvrdi da je pad uslovljen otplatom inostranih kredita, dok centralna banka tvrdi da vlada menja evre MMF-a i EU u dinare, čime se povećava masa u opticaju i smanjuje vrednost dinara.

 

Kako objašnjavate suprotstavljena objašnjenja Vlade i NBS?
– Komentarisanje objašnjenja nema mnogo smisla jer je odavno očigledno da naša država vodi nelogičnu monetarnu politiku. Moguće je da je Vlada naložila štampanje para za isplatu budžetskih izdataka, a izvesno je i da na otplatu dolaze inostrani krediti. Međutim, dok se govori o obezvređivanju dinara, javnost se zapravo obmanjuje jer je dinar i dalje veoma jak, ali i nerealno jak.
 

Čak i s ovim rekordnim padovima i približavanju odnosu od 100 dinara za evro?
– Naravno, i sada je dinar veoma jak zbog veštački održavanog kursa. Cifra od 100 dinara za jedan evro nije nikakav bauk. Naprotiv, sada je realna vrednost evra 150 dinara, ne ni 100, ni 120, ni 130. Prema svim pokazateljima, dinar je apresiran, što ne krije ni centralna banka.
 

Da li je možda država odlučila da kurs dovede u realnost?
– Ne verujem. Nerealno vredan dinar odgovara uvoznicima i oni pritiskaju Vladu i centralnu banku da vode postojeću politiku. Čak i ovako mali potresi njih veoma brinu jer im rastu troškovi, a smanjuje se zarada.
 

Izvoznici u zapećku

 

Kome bi odgovarao slabiji dinar?
– Pre svega izvoznicima, dakle onima koji bi morali da budu lokomotiva privrede. Svi nam poručuju, a i domaći stručnjaci ističu da moramo više izvoziti ako mislimo da izgradimo konkurentnu privredu.

 

Zar bi bilo dobro da slab dinar, uz visoku kreditnu zaduženost i privrede i građana, "pogura" inflaciju naviše?
– Inflacija je odraz realnosti u privredi. Ako je visoka, onda postoje razlozi za to i protiv toga se može boriti i na druge načine, a ne samo strogom monetarnom politikom.
 

Kinezi ne razumeju engleski

 

Koji primer monetarne politike bi Srbija mogla da primeni?

– Kina je dobar primer. Ima i drugih slučajeva, reimo, Slovenija u vreme pre uvođenja evra. Blago potcenjena valuta podstiče izvoznike i ostvaruje se izvozni suficit, ili makar ravnoteža uvoza i izvoza. Mnoge svetske države, koje listom imaju manjak u trgovini s Kinom, pokušavaju da nateraju tu zemlju da ojača juan. Ali, izgleda da Kinezi ne razumeju engleski.

 

Ali mi već imamo jednu od najviših inflacija u Evropi.
– Imamo, ali se moramo pogledati u ogledalo, videti privredu i rešavati proleme stimulišući izvoz. Mi nemamo eksportnu industriju i to je glavni problem naše privrede, a ne slab dinar, koji uostalom i nije slab. Monetarnom politikom samo održavamo tržište veštačkim. Uostalom, naši prilivi deviza ne potiču iz proizvodnje, već je reč o privatizacionim prihodima i zaduživanjem. Ni strane direktne investicije neće doći u većem obimu dok imamo destimulativan izvoz.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here