Kanadska planina sa srpskim imenom

0

Džulija Fini, Maja Gojković i Kevin Reks

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

"Da se ne zaboravi" bio je motiv organizatorima da u Vojnom muzeju na beogradskom Kalemegdanu prikažu slike i podsete se možda najtežih trenutaka u srpskoj istoriji, kada su medicinske službe ove tri države, tada u sklopu Britanske imperije, nesebično pomogle srpskoj vojsci i civilima.

Tokom Prvog svetskog rata nekoliko stotina doktora, medicinskih sestara i drugog osoblja krenulo je put njima tada nepoznate zemlje na uvek misterioznom Balkanu. U Srbiji zemlji kao iz bajki, o kojoj su čuli samo priče, pomagali su da se zbrinu ranjenici i borili se sa epidemijama.

Stenovite planine

Planina Putnik ili Mount Putnik deo je Stenovitih planina u okviru venca Kananaskis. Nalazi se u pokrajini Alberta, zapadno od reke Kananaskis. Nadmorska visina je 2.940 metara.

Prema rečima britanskog publiciste Luiz Miler, koja je napravila dokumentarni film o pomoći australijskih, kanadskih i britanskih bolničara Srbiji, katastrofa koja je zadesila Srbiju tokom Prvog svetskog rata naišla je na saosećanje i neviđene humanitarne napore saveznika.

"Bio je to prvi put da ovakvu vrstu pomoći nisu organizovale i finansirale vlade, već obični građani. Duboko dirnuti izveštajima o patnjama ljudi, oni su zajedno krenuli ka Srbiji i nakon što je neprijatelj pregazio Srbiju krajem 1915. godine, oni su nastavili da pomažu Srbima gde god su bili, na Krfu, Korzici, u Bizerti i duž makedonskog fronta", piše Milerova.

Australijanka heroj

Olivija King iz Sidneja

Ambasadorka Australije u Beogradu Džulija Fini podsetila je na napore koje je ova zemlja sa drugog kontinenta i desetine hiljada kilometara udaljena pružila Srbiji i srpskom narodu.

– Desetine doktora i medicinskog osoblja iz Australije dalo je nesebičnu pomoć Srbiji. Žene iz Australije dobrovoljno su se prijavljivale da služe na srpskom frontu kada su čuli za patnje naroda i vojnika. Želimo da podsetimo srpsko društvo na nesebičnu pomoć hrabrih australijskih žena – kaže Finijeva.

Oliva King iz Sidneja jedina je žena-stranac koja je dobila Srebrnu medalju za hrabrost od srpske vojske. Tokom velikog požara koji je izbio u Solunu avgusta 1917. godine pokazala je izuzetnu hrabrost u evakuaciji civila, što joj je donelo Srebrnu medalju za hrabrost, a zbog posvećenosti Srbima odlikovana je i Zlatnom medaljom za revnosnu službu. Pred kraj rata osnovala je lanac australijsko-srpskih javnih kuhinja kako bi pomogla izbeglim srpskim porodicama i vojnicima koji su ostali bez domova. U tome joj je pomogao otac koji je u Sidneju prikupio preko 10.000 funti, za tadašnje vreme ogromnu sumu novca. Kralj Aleksandar joj je zbog toga dodelio Krst milosrđa i Orden Svetog Save.

Denis Kif, ambasador Velike Britanije u Srbiji ponosan je na pomoć ove zemlje maloj balkanskoj državi.

– Britance je dirnulo stradanje u maloj, ali hrabroj zemlji i odmah su uputili pomoć Srbiji. Preko 600 članova britanskih medicinskih misija otišlo je da pomogne vojsci i stanovništvu Srbije, ali i da se bore protiv epidemije tifusa – podsetio je na dane velikog prijateljstva i bratstva dva naroda ambasador Kif.

Poraz Srbije nije britansko medicinsko osoblje obeshrabrilo, već su nastavili povlačenje sa srpskom vojskom i pobedonosno se vratili u Srbiju. Deo njih je nakon Prvog svetskog rata umesto povratka u Veliku Britaniju izabrao da nastavi da pruža medicinsku pomoć u Srbiji, koja je postala njihov novi dom.

Ministar zdravlja Kanade

Lekari i bolničari iz Kanade imali su i žrtve u Srbiji, a mnogi su posle rata napravili blistave karijere. Medicinska sestra Besi Suterland umrla je od tifusa u Valjevu, dok je doktor Džozef Paket postao ministar zdravlja Kanade posle rata. Čak je doktor Vilijam Aspland, šef hirurške bolnice u Kragujevcu, zbog požrtvovanosti za srpski narod nagrađen činom počasnog majora srpske vojske.

Putnik u Alberti

Da ne zaboravimo, tim rečima je Kevin Reks, otpravnik poslova Ambasade Kanade u Srbiji, podsetio okupljene u Vojnom muzeju na događaje od pre jednog veka.

Mari de Garis

– Ovi plemeniti Kanađani koji su krenuli da pomognu Srbiji prevalili su gotovo pola zemaljske kugle, često o sopstvenom trošku, da dođu u zemlju za koju su do tada jedva čuli. Kanadska vlada i Kanađani podržali su Srpski potporni fond osnovan 1914. godine putem donacija i obezbeđivanju medicinske opreme. Iz Toronta, Viktorije u Britanskoj Kolumbiji i Kvebeka, upućene su tri bolnice na Balkanski front – naglasio je Reks.

U znak sećanja na srpske ratnike iz Prvog svetskog rata i njihove vođe, u kanadskoj pokrajini Alberta jedna planina je imenovana po srpskom vojvodi Radomiru Putniku. Slika ove planine na izložbi izazvala je posebnu pažnju, a naziv joj je dat odmah po kraju rata 1918. godine. U podnožju planine je srpska emigracija iz obližnjeg grada Kalgarija postavila i spomen-ploču.

 

U čast ljubavi

Sudbina je doktorku Mari De Garis iz Australije dovela u Srbiju. Pošto je odbijena za službu u australijskoj vojsci, ona je pratila verenika koji se borio prvo u Egiptu, potom na Galipolju, pa u Francuskoj. U Francuskoj je čula da je njen verenik poginuo, pa je odlučila da se pridruži Škotskoj ženskoj bolnici, sa kojom je poslata na Solunski front i postala načelnik poljske bolnice sa 200 kreveta. Zbog brige za srpske ranjenike, Vlada Srbije je odlikovala Ordenom Svetog Save.

Zahvalnost dijaspori

Organizatori izložbe zahvalili su i srpskoj dijaspori u Kanadi. Posebnu pomoć pružili su Sofija Škorić i Rajko Rej Radojević ispred Srpske nacionalne akademije u Kanadi jer su ustupili deo fotografija za izložbu u Vojnom muzeju, kao i propratne tekstove o kanadskoj medicinskoj misiji u Srbiji.

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here