Dolazak Dejana Stankovića (40) u Australiju očekivano je izazvao ogromno interesovanje ne samo u srpskoj zajednici, nego i među ovdašnjim ljubiteljima fudbala koji su pratili karijeru nekadašnjeg asa Crvene zvezde, Lacija i Intera i kapitena srpske reprezentacije. Pogotovo zato što je u tri australijska grada, Melburnu, Brizbejnu i Sidneju, zakazao održavanje svog fudbalskog kampa pod nazivom “Deki 5”.
Već na prvom koraku, u Melburnu, videlo se da će misija popularnog Dekija biti uspešna.
Mališani su se odazvali pozivu da od proslavljenog srpskog fudbalera i svojevremeno jednog od svetskih asova nešto nauče, a on je već na prvi pogled osvojio i njihova i srca njihovih roditelja.
“Vesti” pomno prate sva dešavanja od ideje do realizacije kampa “Deki 5” kao medijski partner, pa se Stanković ljubazno odazvao pozivu da našim čitaocima prenese svoje prve impresije…
Nedavno ste osnovali kamp “Deki 5” i posle uspešnih smena na Zlatiboru prošlog leta odlučili ste da izađete izvan granica Srbije. Zašto baš Australija?
– Ideja je prvobitno bila Miloša Ninkovića, a ja sam prihvatio izazov i njegovu procenu da bi kamp mogao da bude uspešan u Australiji, gde živi mnogo naših ljudi koji vole fudbal i prate sva fudbalska zbivanja, ne samo ovde nego i u Srbiji i u svetu. Posle je sve bilo do dobre organizacije i nadam se da smo uspeli. Videćemo kad se sve završi.
Koliko ste zadovoljni odzivom dece u Melburnu i kakav Vam je utisak o talentu mališana iz srpske zajednice u Australiji?
– Talenata ima uvek i tu nema problema. Zadovoljan sam, jer sam video da su deca zadovoljna i to je najvažnije. Ovo je bio prvi dolazak, ako ih bude još biće sve bolje i bolje, to je sigurno.
Koliko Vam znače njihove emocija zbog toga što ih baš Vi učite fudbalskim trikovima?
– Puno. Mi smo se potrudili da napravimo dobar program i da ga dobro odradimo, ali znam da deci znači da budu na terenu sa nekim koga prepoznaju i koga su gledali dok je aktivno igrao!
Koliko puta ste bili u Australiji i šta Vam se najviše sviđa u ovoj zemlji?
– Pre ovog dolaska samo jednom i to na tri dana. Srbija je igrala prijateljsku utakmicu u Melburnu i to je to. Ovo sada je mnogo ozbiljnije i moći ću da vidim mnogo toga i da stvarno upoznam ljude.
Da li znate da su fudbalski i ostali sportski klubovi jedan od najjačih oslonaca naše zajednice ovde, faktor koji uz crkvu, socijalne klubove i tradicionalne i kulturne događaje drži srpsku zajednicu na okupu?
– Nisam to znao, ali su mi rekli i radujem se zbog toga, jer sport i treba da bude baza dobrog društva i dobrih odnosa među ljudima! Pogotovo zato što sport pomaže pravilan razvoj dece u svakom smislu.
Znate li da ste, uz Novaka Đokovića, jedan od najuspešnijih srpskih sportista koji je duže boravio ovde i proveo vreme sa ljudima, pre svega sa decom iz naše zajednice. Koliko Vam to znači i da li bi i druga velika imena našeg sporta trebalo da slede taj primer?
– Mišljenja sam da je dobro da uvek postoji veza između matice i dijaspore koja će biti jaka i konstantna. Ja sam sada dao svoj doprinos, Novak to radi godinama a siguran sam da će i drugi imati vremena i entuzijazma da ovde dođu. Jer, zaista je divno kad sretneš toliko naših uspešnih i dobrih ljudi daleko od Srbije – kaže Dejan Stanković.
Bilo bi lepo opet doći
Kakvi su dalji planovi kampa “Deki 5”?
– Idemo korak po korak, ali trudimo se da svaki od tih koraka bude pravi i snažan! Ovog leta ćemo u Srbiji, na Zlatiboru i Kopaoniku, imati osam smena kampa i verujem da će biti jednako uspešno kao i prve godine. Trebalo bi u maju da gostujemo u Čikagu kod naših ljudi i da i tamo napravimo prvi korak kao što ga pravimo u Australiji. Radujem se novoj deci i novim izazovima, a jedva čekam i da vidim koliko su napredovali oni koji su prošle godine bili prvi put!
Postoji li mogućnost da se uspostavi stalna fudbalska akademija “Deki 5” u Australiji?
– To je izuzetno kompleksna tema za koju nemam garancije, ali je ideja odlična. Videćemo, ne smem da obećam i moram da nađem pravu meru kako bi deca bila zadovoljna.
Da li je rad sa mladima Vaše opredeljenje u narednom periodu?
– Apsolutno. To je baza fudbala i najvažniji period za odrastanje. Mislim da tako mogu najbolje da pomognem – kaže popularni Deki.
Nine je pravi majstor
Srbi su ostavili značajan trag u australijskom fudbalu, od legendarnog Raleta Rašića, koji je bio prvi selektor koji je odveo Australiju na Mondijal 1974, do današnjih članova Sokerusa Miloša Degeneka, Toma Rogića i Denija Vukovića. U novije vreme u Australiji su zaigrali i srpski internacionalci Nikola Petković, Andrija Kaluđerović, Miloš Trifunović i Miloš Dimitrijević, koji su bili prilično uspešni u A ligi. Danas je tu i bivši srpski reprezentativac Miloš Ninković, koji je bio najzaslužniji za titulu Sidneja 2017, kada je bio proglašen i fudbalerom godine u Australiji.
Koliko znate o njihovim iskustvima i da li mislite da bi i drugi srpski fudbaleri mogli da slede njihov put?
– Miloš Ninkovic je majstor fudbala! Poznato je da sam izjavljivao da bih uvek trčao na terenu za Nineta i Saleta Ilića, jer su majstori! Istrčiš, osvojiš loptu, predaš je njima i ne razmišljaš! Sjajno je što postoji mnogo srpskih fudbalera koji su učestvovali u razvoju australijskog fudbala i što i dalje ima mnogo naših koji rade ovde.
Kada smo već kod Australije, koliko je za Vas bio gorak onaj poraz na Svetskom šampionatu u Južnoj Africi 2010. godine? Da li je jedan od najbolnijih u karijeri, pošto je Srbiji bio potreban samo bod?
– Taj meč je jedini stavka moje karijere koju bih menjao, jedini meč koji bih igrao opet, jedina teška situacija iz koje, evo, godinama kasnije ne mogu da “izađem”! Žalim zbog te utakmice i danas i voleo bih da dobijem drugu šansu, ali to se naravno neće dogoditi!
Čeferin mu poverio – mlade
Od septembra 2016. godine, kada je Slovenac Aleksandar Čeferin bio izabran za predsednika UEFA (Evropske fudbalske unije), Dejan Stanković je angažovan kao njegov asistent. A u opisu radnog mesta stoji mu da je zadužen za razvoj fudbala u mlađim kategorijama.
Osim što je zadužen da prati rad sa mladima u nekoliko evropskih zemalja i uopšte nove trendove u svetu, Stanković je odlučio da se i sam u praksi pozabavi radom sa decom i tako osnovao kamp “Deki 5”.
