Kamena devojka otkriva svoje tajne

Đ. Janković

Na dan kada je Petar Drugi Karađorđević poslednji put pre nešto više od osam decenija, 12. aprila 1941, prošao hodnicima malozvorničkog Podzemnog grada i zauvek otišao iz Srbije održana je prva manifestacija “Tajna kamene devojke”. Taj događaj je oživeo kompleks sagrađen u šupljoj steni pored Drine, koji je dugo bio tajna, a i danas je za mnoge nepoznanica, čak i za većinu Malozvorničana koji nisu kročili u njega.

U hodnicima i prostorijama gde je održana poslednja sednica Vlade Kraljevine Jugoslavije otvorena je izložba “Radio u podzemnom gradu” povodom 100 godina radiofonije u Srbiji. Za posetioce je glumac Vladimir Balašćak izveo monodramu “Kraljev put” dok je predavanje “Tajna Kamene devojke” održao istoričar profesor Zoran Tošić, autor stalne izložbene muzejsko-turističke postavke “Kamena devojka” posle čega su posetioci mogli da obiđu odaje grada u steni. Domaćini prve manifestacije “Tajna Kamene devojke” su Turistička organizacija i Opština Mali Zvornik, a želja je da ona postane tradicionalna.

Poseta triplirana

Prema rečima Marine Gligorević, direktorke Turističke organizacije Malog Zvornika, sve je učinjeno u saradnji sa ljudima iz PTT muzeja u Beogradu i Muzeja tehnike i tehnologije.

– Naš cilj je da javnost što više sazna o našem Podzemnom gradu, da ovu turističku atrakciju približimo što većem broju ljudi. Jedan od načina je i ova manifestacija. Inače, u tome uspevamo i ovo mesto je sve posećenije tako da je u prva tri meseca ove godine poseta triplirana. Oko “Kamene devojke”, kako je bilo šifrovano ime objekta tokom njegove gradnje, bio je veliki veo tajni koji se polako odmotava – kaže Gligorevićeva.

Ona ističe da kroz posete upoznaju ljude čiji su preci imali neku vezu sa gradnjom grada u steni koji je danas dobrim delom opremljen pa posetioci mogu da vide kako je izgledao u vreme kada je ovde boravio kralj Petar Drugi Karađorđević, tih aprilskih ratnih dana 1941.

Izložbenu postavku “Radio u podzemnom gradu” osmislio je veliki kolekcionar radio-aparata Miodrag Gligorić, inače, Lozničanin, koji je podsetio na istorijat radiofonije, dok je Marko Jelić, direktor PTT muzeja, kazao da su pred posetiocima fotokopije originalnih osnivačkih akata Radio Beograda i podsetio da je pre mesec dana predstavljena prigodna poštanska marka objavljenu povodom veka njegovog postojanja.

– Radio Beograd je redovan program počeo da emituje 1. oktobra 1924. Tada je radio bio veoma značajan za prenošenje informacija, mnogo više nego danas u doba interneta i modernih tehnologija – kazao je on.

Vraćen u život

Manifestaciju je zvanično otvorio predsednik opštine Zoran Jevtić, koji je zadovoljan što je Mali Zvornik uspeo da “oživi” zaboravljeni Podzemni grad.

– Veliki trud je uložen u objekat koji je bio zapušten i zaboravljen, vraćen je u život uz veliku podršku Vlade Srbije i Ministarstva turizma, a od 2018. godine do sada, urađeno je mnogo toga u prve dve faze. Imali smo veliku pomoć tadašnjeg ministra Rasima Ljajića i predsednika Aleksandra Vučića, koji je u maju 2019. posetio i zvanično otvorio Podzemni grad. Očekujemo podršku za treću fazu kako bismo uredili vojnu kapelu i vinariju. Ovaj jedinstven vojni objekat zaslužuje da bude velika atrakcija i razvojna turistička šansa, ne samo malozvorničke opštine već zapadne Srbije – rekao je Jevtić.

Sklonište sa 12 ulaza

Podzemni grad Karađorđevića je decenijama bio napušten i zaboravljen iako je nesvakidašnje mesto i važan deo naše istorije. Objekat je rađen za smeštaj od tri do pet hiljada ljudi u ratnim uslovima, sa 75 prostorija i 12 ulaza sa masivnim, gvozdenim vratima.

Posle šestoaprilskog napada Trećeg rajha 1941. ovde je kralj Petar Drugi došao iz susedne Banje Koviljače u koju je stigao iz prestonice. “Kamena devojka” bila mu je dom od 9. do 12. aprila u prvim danima Drugog svetskog rata, kada je bar trenutno poslužila nameni koju joj je dao Aleksandar Karađorđević kada je odlučio da u Malom Zvorniku napravi ratno komandno mesto i sklonište u srcu tadašnje države.

Autentični predmeti

“Tajni grad” prostire se na oko pet hiljada kvadrata, od čega je osposobljeno oko 3.000, a uređeno je dvadesetak prostorija, gde su izloženi autentični predmeti iz doba od 1934. do 1941. godine. Opremljeni su sala za sednice u kojoj je doneta odluka da kralj napusti zemlju, kraljev apartman, kraljeva kancelarija, doktorska ordinacija, vojna ambulanta, vojni magacin, stražara, spavaonica za vojnike. U delu kompleksa koji nije izbetoniran, u stenama su štala za konje, a postojalo je i kupalište za vojnike sa tri velika korita i tri pumpe sa rukohvatima od pozlate koji su posle rata ukradeni. U “gradu” se nalazi i bunar dubok osam metara koji nikada nije presušio.

Gradili ga robijaši

Deo hodnika u Kamenom gradu je nedovršen, a ideja je da se postave u njemu lutke koje bi predstavljale robijaše, koji su, kaže priča, dovođeni noću da kopaju, ne znajući ni gde su, ni šta tačno prave. Projektant je bio neimenovani Rus, stručnjak za kopanje rudnika, a osim Aleksandra Karađorđevića još samo pet članova državnog vrha znalo je za gradnju “Kamene devojke”, koja je vršena u strogoj tajnosti, pa pisanih podataka o njemu gotovo da nema Radovi su počeli 1930. a prekinuti su novembra 1934. zbog ubistva kralja u Marseju prethodnog meseca. Do kada je urađeno oko dve trećine skloništa.

Tragači za blagom

Objekat je izuzetno značajan u arhitektonskom smislu, zbog načina gradnje, a u istorijskom pogledu, jer je jedinstven čuvar sećanja na zbivanja na Balkanu u doba između dva svetska rata. Veoma je očuvan i autentičan. Osim nekoliko bušotina, koje su za sobom ostavili “tragači za kraljevim blagom”, drugih oštećenja nema.

Stilski nameštaj, slike i sve ostalo što se sada nalazali u obnovljnim prostorijama, nisu tada bili u skloništu, jer je posle 1945. sve bilo devastirano i pokradeno, a sam podzemni grad bio stavljen u ilegalu, skriven od očiju javnosti.

Korišćen samo jednom

Podzemni grad Karađorđevića nalazi se u dubini strme stene, a prostorije iskopane u kamenu bile su predviđene za kraljevo ratno komandno mesto i duži boravak većeg broja ljudi pod zemljom, u slučaju ratnih okolnosti. Prirodno šuplje stene predstavljale su osnov za početak gradnje objekta

koji je korišćen samo jednom, aprila 1941. godine, kada je pre odlaska u izbeglištvo, svoju poslednju noć u Srbiji, u nedovršenom skloništu, proveo mladi kralj Petar Drugi Karađorđević i kada je održana već pominjana poslednja sednica Vlade Kraljevine Jugoslavije.

Pod stenama i crkva

Pod tonama stena nalazi se i crkva površine 120 kvadrata, a opština prema projektu planira da uredi 55 kvadrata, postavi freske, ikonostas od mermera i prostor za đakona.

Od septembra prošle godine tu je i suvenirnica tako da svako ko dođe može poneti uspomenu na obilazak “Podzemnog grada Karađorđevića” u kome je uvek temperatura od 14 do 16 stepeni.

Posete svaki dan

Od 1. aprila vrata “Podzemnog grada Karađorđevića” otvorena su svakim radnim danom od 10 do 15 sati i svakog vikenda od devet do pet popodne, a ko jednom dođe teško da će zaboraviti šetnju kraljevskim hodnicima u dubini stene.