Banka državnih rezervi Australije (RBA) po svemu sudeći do 2024. godine neće podizati zvaničnu kamatnu stopu na gotovinu, koja je trenutno na rekordno niskoj stopi od svega 0,1 odsto.
Najnovije istupanje guvernera RBA Filipa Loua nije rešilo sve nedoumice vezane za “cenu gotovine”, koja direktno utiče i na kamatne stope na bankarske kredite i druge pozajmice.
Istina, Lou nije isključio mogućnost da do rasta kamatnih stopa dođe ranije, napominjući da će promene zavisiti od raspoloživih podataka, a ne od datuma. Međutim, već sada se zna da će Australija najkasnije od svih razvijenih zemalja sveta doći u poziciju da podigne ovako niske kamatne stope, jer su druge zemlje najavile njihov rast za 2023, pa i za 2022. godinu.
Guverner RBA je istakao da povećanje kamatnih stopa zavisi od inflacije, kao i da je delimično povezana s platama zaposlenih.
– Rast zarada u Australiji je daleko sporiji nego u većini drugih zemalja. Tako je bilo i pre pandemije, a posebno tokom kovida – naglasio je Lou.
Prema njegovim rečima, planirana je bila inflacija između dva i tri odsto, a sada iznosi svega 1,1 odsto. Ciljana inflacija bi podrazumevala i rast zarada iznad tri odsto. Kako su za sada ovi parametri niski, guverner je rekao da će novčani podsticaji u vidu niskih kamata ostati i dalje na snazi.
Šta znači niska kamatna stopa?
Poređenja radi, zvanična kamatna stopa u Australiji iznosila je u proseku 4,04 odsto u periodu između 1990. i 2021. godine, a dostigla je najviši nivo od 17,5 odsto u januaru 1990. godine. Na rekordno niskih 0,1 odsto pala je tokom pandemije, u novembru 2020. i na tom nivou je i danas.
Jedan od razloga za ovako niske kamatne stope u Australiji je jedan od kratkoročnih domaćih faktora, a to je slab rast potrošnje koji je uglavnom bio prouzrokovan vrlo niskim rastom zarada. U isto vreme, potrošači su bili prezaduženi.
Kako potrošnja čini 60 odsto ekonomije, došlo je do pada bruto društvenog proizvoda, što je zahtevalo određenu akciju države. Odgovor je bio u niskim kamatnim stopama.
Naime, niža kamatna stopa stimuliše potrošnju i ulaganje u kupovinu i izgradnju kuća, a delimično povećava i novčana sredstva kojima raspolažu domaćinstva koja se zadužuju kod banaka po povoljnijim kamatnim stopama.
Niža kamatna stopa, takođe, ima tendenciju da rezultira depresijacijom deviznog kursa (slabljenje dolara), što dovodi do većeg neto izvoza i uvozne inflacije, odnosno rasta cena uvoznih proizvoda.
Ko ima koristi?
Niže kamatne stope daju mogućnost potrošačima da imaju više novca za trošenje, što dovodi do efekta povećane potrošnje u celoj ekonomiji. Firme i poljoprivrednici takođe imaju koristi od nižih kamata, jer ih to podstiče na velike kupovine opreme i mašina zbog niskih troškova zaduživanja.
U Australiji je primetno da su niske kamate podstakle građevinsku industriju, i to pre svega gradnju kuća. Oni koji su uspeli da obezbede depozit od 20 odsto za kupovinu kuće, a to je tek svaki treći Australijanac, mogli su da dobiju kredite po povoljnim uslovima upravo zbog niskih stopa.
Međutim, s druge strane povećana potražnja za kućama podigla je cene nekretnina u Australiji od čega koristi imaju pre svega građevinski preduzimači.
Zbog svega toga građevinsku industriju nije uzdrmalo to što je od početka pandemije došlo do velikog pada priliva migranata, čiji broj realno utiče na tržište nekretnina i njihove cene.
Kome nanose štetu?
Ukoliko neko poseduje ušteđevinu u banci, ili je uložio novac u gotovinske proizvode (kao što su oročeni depoziti), ima daleko manje prihode nego što bi bio slučaj da su kamatne stope više. Zato u ovom momentu najviše pate penzioneri, jer su penzije niske, a kamate na štednju skoro da i ne postoje.
Pored toga, zbog niskih prinosa na dobrima, mnogi investitori su odlučili da izmeste svoje investicije iz Australije u druge države gde mogu više da zarade.
Da će se možda ipak nešto dogoditi s ovako niskim kamatnim stopama govori podatak da je RBA doneo odluku da će od septembra, pa do polovine novembra, otkupljivati državne obveznice u visini od četiri milijarde dolara, umesto dosadašnjih pet milijardi nedeljno.
Ovo smanjenje može da dovede do povećanja kamatnih stopa, jer je i sama RBA nezadovoljna postignutim rezultatima u ekonomiji.
Kako iskoristiti situaciju?
Finansijski eksperti predlažu da se niske kamatne stope, dok su još na snazi, mogu najbolje iskoristiti na sledeće načine:
– Refinansirajte svoj hipotekarni kredit
– Kupite kuću ili stan
– Izaberite hipoteku s fiksnom kamatnom stopom
– Kupite odmah drugu nekretninu
– Refinansirajte svoj studentski kredit
– Refinansirajte kredit za automobil
– Konsolidujte svoje dugove u jedan
– Otplatite zaduženje na kreditnim karticama sa visokim kamatama ili je zamenite drugom
– Investirajte više, umesto da ranije otplaćujete hipoteku i zajmove s niskim kamatama
Šansa za veće plate
Guverner Filip Lou smatra da će australijske granice ostati dugo zatvorene, posebno za dolazak većeg broja kvalifikovanih radnika iz inostranstva. To će biti glavni faktor da plate rastu brže nego što RBA očekuje, a to bi istovremeno značilo i da bi kamatne stope mogle da porastu pre 2024. godine.
