U okviru dana Gergine u Domu kulture “Stevan Mokranjac” u Negotinu održana je izložba – Kamaša Vlahirol – Vlaška košulja, na kojoj su prikazane autentične vlaške košulje. Kamaša, na srpskom znači košulja i to je deo odeće koji je imao vrlo važnu ulogu u odevanju kod Vlaha.
Ona je svojim krojem i izgledom nedvosmisleno davala do znanja kome pripada. Jasne su razlike između ženske i muške. A kada je reč o ženskoj po kroju se uvek razlikuju udate žene i devojke. Po materijalu od koga su napravljene i bogatstvu dekoracije vidi se status onoga koji je poseduje, kao i životno doba onoga kome pripada. Košulje su se uvek izrađivale od prirodnih materijala biljnog porekla-kučine, lana ili pamuka. Do kraja 19. veka krojile su se i sastavljale isključivo ručno. Dekorisane su vezom i čipkom, različitih porupčića i sa falticama spajane su neretko ukrasnim bodom.
Sa deponije u zbirku
Autor izložbe je Milan Nikolić (22) iz Kobišnice, student etnologije i antropologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. On već nekoliko godina skuplja i proučava etnografsku građu Vlaha iz Negotinske Krajine. Formirao je zbirku koju čine tekstilni predmeti i predmeti za pokućstvo i domaću radinost, koja ima više od hiljadu artefakata. Istraživanjem na terenu, analizom narodnih običaja, izvorne muzike, igre i odevanja teži ka tome da očuva i prikaže tradicionalnu kulturu Nagotinske Krajine. Izložbom “Kamaša”, predstavio je izbor košulja iz svoje zbirke.
– Neke predmete sam nalazio i na deponijama, mnogo toga sam kupio na terenu, ponešto i na buvljoj pijaci, ali moram reći da sam mnogo toga dobio na poklon. I ovom prilikom želeo bih da zahvalim svima koji doprineli širenju ove zbirke i vidim da su mnogi ovde večeras što mi je posebno drago – rekao je Nikolić na otvaranju izložbe.
On je zahvalio udruženju Gergina na pozivu da i ove godine izloži deo svoje zbirke.
– Prošli put su to bile pregače, a ovog puta su to košulje i uglavnom ima najviše ženskih košulja iz različitih sela i na njima možete videti različite načine dekorisanja, raznovrsne tehnike veza, čipke kao i krojeve. Na njima se vidi i umetnički dar žena koje su iz izrađivale – istakao je Milan koji je svestrani čuvar narodne tradicije jer je i instrumentali solista, slikar.
Zapis u vremenu
Gost na ovoj izložbi bio je Željko Utvar, vrhunski kolekcionar iz Beograda, koji neverovatno poznaje vlašku etnologiju i Milanov veoma dobar prijatelj.
– 2020. godine na Rovljevačkim pivnicama sam imao, mogu slobodno reći, životnu čast da upoznam Milana koji je tada imao 18 godina. Posle 20 godina sakupljanja narodnih nošnji i etnografskog blaga Srbije do danas nisam upoznao čoveka koji sa većom pažnjom pristupa naučnom formulisanju i proučavanje narodne nošnje kao što je to moj prijatelj Milan. Em je u ovom božanstvenom prostoru Negotinske Krajine u jednom od najpoznatijem vlaškom selu Kobišnica, koje je poznato po vrhunskoj narodnoj nošnji, em je Srbin, em se bavi zaštitom materijalne i nematerijalne bašte Vlaha. . Ovo što Milan radi je zapis u vremenu našeg naroda – istakao je Utvar.
Izložba je izazvala veliki interes publike koja je sa zanimanjem razgledala kamaše.
Pregalački rad
– Milan Nikolić, njegov život i ovo bavljenje zaštitom narodnog blaga zaslužuje mnogo veću pažnju i mnogo veći prostor s obzirom na tematiku i na njegov ozbiljan pregalački rad na zaštiti materijalne baštine Vlaha. Milan nastavlja ono što sam ja počeo pre 20 godina, verujem da će posle njega to nastaviti neko drugi i da je to snaga našeg naroda – izjavio je Željko Utvar koji ima zbirku od 5.300 etnografskih predmeta među kojima nema dva ista.
Dekoracije vezom i čipkom
U Negotinskoj Krajini su žene do 20. veka nosile dugačku košulju nazvanu koja po svom osnovnom obliku pripada tipu karpatske košulje, koje su bile veoma duge i dopirale su skoro do članka, ali su se prilikom nošenja izvlačile preko tkanica i izgledale kraće.
Novija košulja koja se nosila od početka 20. u vlaškim selima Negotinska Krajine, sastoji se od dva dela, gornjeg “čupag” i donjeg “poalje”, koji su nezavisni i obično dekorisani vezom ili čipkom.
Muška košulja krojena iz jednog dela sa klinovima sa strane, sa uglavljenim rukavima koji su se nabirali oko ruke u usku manžetnu. Oko vrata je bio mali kolir, dok je na prednjoj strani bio vertikalni izrez, pa se zakopčavala dugmadima ili uzicama. Svečane muške košulje bile su dekorisane vezom, najčešće na koliru, manžetnama ili prsnom delu.
Zahvalnost saradnicima
O Milanu, njegovoj izložbi i značaju prikazanih predmeta govorili su i Siniša Čelojević, predsednik Gergine, udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha, Jovanka Stefanović Stanijević, direkotorka Doma kulture “Stevan Mokranjac” i Darko Ćirišanović, sekretar Skupštine opštine Negotin
– Zahvalio bih još jednom organizatoru, udruženju Gergina, ljudima iz Doma kulture “Stevan Mokranjac”, Muzeju Krajine i svakako Opštini Negotin na podršci. Posebno hvala profesorki Dušanki Botunjac na saradnji i Bojanu Petroviću dizajneru koji je izradio plakat i katalog za ovu izložbu – istakao je autor izložbe.
Izvorna muzika
Voja Bađikić jedan od retkih frulaša koji još gaji autentični vlaški način sviranja ulepšao je otvaranje izložbe izvornom muzikom.
