Nenad Jevremović iz Jagodine po zanimanju je tehničar za primenjenu ekologiju. Međutim, kako u svojoj struci nije mogao da nađe posao, a od nečega je morao da izdržava porodicu, počeo je da se bavi izradom silikonskih i lateks kalupa, kao i figurica od gipsa i betona, ali i kalupa za jestive figurice od marcipana. Pošto u Srbiji ne postoji škola za kalupare, počeo je da traži nekog majstora. Preko "Halo oglasa" pronašao je adresu majstora koji je bio kalupar u Narodnom muzeju. On ga je naučio tajnama starog zanata i Nenad je 2001. godine počeo da se ih proizvodi.
– Imao sam sreću što sam mogao da gledam kako on to radi. Pošto je posao dobro išao, od 2001. do 2007. godine imao sam firmu za domaću radinost "Davidov kalupi". Međutim, pošto u Srbiji niko ne plaća, pa su se pojavili Kinezi koji prodaju jeftinije ramove i figurice od keramikola, dok smo ih mi pravili od gipsa, nisam mogao da zaradim ni za porez. Država želi da pomogne našoj branši, ali je naš rad postao malo isplativ, pa su svi sitniji, među kojima sam i ja, zatvorili svoje firme – priča Nenad za "Vesti".
Naš sagovornik je sa suprugom Svetlanom Matić počeo da radi i jestive slike za torte od belanaca, ali pošto su se lomile prilikom transporta, ubrzo su počeli da ih prave od ratluka i šećera. Sve ručno farbaju i svaka je unikatna. Nenad ih ručno razmesi oklagijom teškom 15 kilograma da bi slika bila debele samo milimetar. Potom crta Diznijeve junake, srca i sve što kupci traže.
U stvari, jedini deo izrade kalupa koji je u ekspanziji je izrada tih kalupa i maski za filmsku industriju.
– Izrada kalupa je izuzetno komplikovan posao. Najteže je pronaći redosled izrade i znati iz koliko delova treba da se pravi kalup da se ne bi dobio takozvani negativni ugao koji bi izazvao pucanje kalupa. Od lateksa, na primer, ne mogu da se rade trodimenzionalni, već samo dvodimenzionalni kalupi. On se nanosi u više slojeva. Caka je u tome da se nanese sredstvo za odlepljivanje. Ako je kalup veliki, mora da se uradi potkalup od poliestera. Potrebno je znati i kako da se napravi kalup bez mehurića – pojašnjava Nenad.
Pošto mu je ovaj posao sada više hobi, godišnje napravi oko hiljadu kalupa za različite namene. Pravi kalupe i za jestive figurice kojima se ukrašavaju torte, za sveće, sapune i za suvenire u kojima mogu da se rade betonski elementi, kao i od poliestera ili keramikola, koji predstavljaju mešavinu poliestera i drugih dodataka. Ako se u smesu doda kameno brašno, dobije se imitacija mermera, ako se doda piljevina, dobije se imitacija drveta, a kad se ubaci ugalj, dobija se crni kamen.
Dijaspora najviše traži betonsku galanteriju, odnosno srpski grb, orlove, golubove i fudbalske lopte koje im Nenad pravi od betona. Poslastičar iz Ciriha mu je, na primer, naručio po 50 jestivih slika grbova Albanije, Švajcarske i Italije, kao i toliko starih srpskih grbova s krunom.
– Za jednu svadbu sam pravio kalupe za jestive figurice u obliku srca u kome su likovi mladenaca jer su hteli da gostima podele takve slatkiše. Za sahrane, posebno u vlaškim krajevima, pravim kalupe za slatkiše u obliku Meseca ili Sunca. Najneobičnije mi je tražila jedna marketinška firma iz Beograda. Napravio sam kalupe za kockice leda u obliku ženske zadnjice i muškog polnog organa – kaže Nenad.
Nenad trenutno najviše radi kalupe za suvenire za etno restorane, poput sveća sa raznim natpisima. Sve radi ručno. Pošto nema ni mašinu za rotaciono livenje, koje se koriste za pravljenje velikih figura koje moraju da budu šupljikave da ne bi otišlo mnogo materijala, on i to radi ručno. Naručili su mu i kalupe za sapune u Zasavici, gde prave sapune od magarećeg mleka. Nenad je tako došao na ideju da radi sapune od palminog ulja. Najverovatnije da će uskoro iz restorana brze hrane početi da otkupljuje korišćeno palmino ulje, da ga filtrira i izrađuje sapune.
Nenad za sada nema učenike kojima bi preneo znanje jer ovaj zanat nikoga ne interesuje.
|
Vepar od 1.000 evra |
