Od proleća prošle godine učenici Srpske dopunske škole u Dižonu gradu u Francuskoj 300 kilometara istočno od Pariza, imali su priliku da se, najpre kroz nekoliko prezentacija i kratkih filimova, dodatno upoznaju sa razvojem srpskog jezika. Pratili su put razvoja ćirilice, reforme koje su se desile i na koji način se došlo do slova koja koristimo danas. Potom su pri parohiji Vaskrsenja Hristovog organizovane radionice kaligrafije koje je vodio otac Petar Petrić. On je, u nizu znanja koja poseduje, i odličan poznavalac umetnosti, jer je diplomirani profesor zidnog slikarstva. Deci koja žive u dijaspori učenje ćirlice jeste izazov, a na ovaj način je savladavanju ćirilice data i nova dimenzija. Svi polaznici su kroz radionice mogli da otkriju svoju kreativnosti. Vrlo brzo su se deci u Dižonu pridružili i odrasli. Susret raznih generacija doneo je obilje radosti, dok su se na papirima nizala ukrasna slova ćirilice.
Posebno svečano i lepo bilo je na završnoj izložbi kada su predstavljeni radovi svih učesnika i uručene pohvalnice. Milovan Krstić, predsednik parohije, pozdravio je sve prisutne, a zatim je otac Petar pozvao svakog umetnika kako bi mu odao priznanje za pokazanu ljubav i posvećenost prilikom izrade završnog rada. Naučili su polaznici da slikaju vinjete, običan papir pretvaraju u svitak, pišu obla, meka, čudesna slova ćirilice, stvaraju svoj stil i na taj način čuvaju jedno od naših najvrednijih znamenja. Posebno se svojim radom, kroz ove radionice istakla Vasilija Milišević koja je izradila najrepezentativnije radove. Entuzijazam i posvećcenost pokazale su i starije generacije, a zasluženu pohvalu i veliki aplauz dobile su Javorka Vujić i Biljana Panić. Uvek najlepši ukras jesu oni najmladji, a koji su ovom poslu pristupili vrlo ozbiljno. Valentina, Gabrijela, Mateja, Dušan, Ivana, Sonja, Sofija, Janko svojim radovima zadivili su sve prisutne i pokazali vanrednu posvećenost, ali i posebnu lepotu u pisanju ćirilice. Izbor lepih misli, hrišćanskih poruka i molitvi, mudrih saveta našeg naroda koji se našao na radovima polaznika bio je prepun ljubavi i dobrote, onog za čim svako srce žudi. Pišući ove misli ta ljubav se umnožavala.
Ovaj projekat je finansirala Uprava za saradnju sa dijasporom pri Ministarstvu spoljnih poslova Srbije.
Ponosan na poreklo
Posebna pažnja posvećena je mladom Janku Krstiću koji uz podršku svojih roditelja Sladjane i Jordana sigurno i hrabro korača dostojanstveno, ponoseći se svojim poreklom. On je kao učenik dopunske škole Ministarstva prosvete nagradjen na literarnom konkursu za literarni rad “Zašto volim Srbiju” povodom 135 godina od osnivanja prve srpske sskole i crkve van teritorije Kraljevine Srbije. Janku je nagradu uručila nastavnica Marija Praizović koja predaje đacima u Dižonu.
Očuvanje identiteta
Učenje o pojmu kaligrafije, njenom poreklu, istoriji i značaju kroz vreme donela je ilustrovane primere polaznika i ukazalo na značaj ćirlice, ali i na želju i potrebu svih učesnika da se ovakav vid kreativnog očuvanja ćirlice nastavi. Ovo je bio način kojim je srpska zajednica u Dižonu svedočila važnosti ćirilice za očuvanje nacionalnog indentiteta van granica Srbije.
