Iznenadno povlačenje Amerikanaca iz severnih delova Sirije prošle nedelje vratilo je neke stare saveze i pokrenulo novu fazu osmogodušnjeg rata. Kada je reč o Siriji, jedino je izvesna neizvesnost, ali odgovori na sledeća četiri pitanja imaće ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti ove zemlje, , piše “Njujork tajms”.
Ko će kontrolisati severoistok Sirije?
Delovi Sirije u kojima je situacija od marta, kada je poražen samoprozvani kalifat Islamske države, bila relativno stabilna, ponovo su zapali u haos. Iznenadno povlačenje američkih snaga iz delova severoistočne Sirije prošle nedelje označilo je novu etapu osmogodišnjeg rata, a jednu silu ubrzo su zamenile druge dve – sirijske i turske.
Pre nešto više od nedelju dana, maltene trećinu Sirije kontrolisala je sirijska milicija predvođena Kurdima uz podršku SAD, tzv. Sirijske demokratske snage, koja je odigrala krucijalnu ulogu u porazu Islamske države u Siriji. Ipak, američki predsednik Donald Tramp 6. oktobra dao je Turskoj zeleno svetlo da pređe granicu i napadne Kurde.
Turskoj je američki savez sa Sirijskim demokratskim snagama, odnosno SDF, već dugo trn u oku, a vrh milicije blisko je povezan sa kurdskom grupom koja je godinama u Turskoj predvodila pobunu i u očima Turaka ona predstavlja terorističku organizaciju.
Turska nastoji da formira bezbednosnu zonu tako što će proterati SDF iz područja u opsegu od 30 km od granice na sirijskoj teritoriji.
Najmanje 100.000 ljudi prebeglo je u napadu Turske.
Kako će se ovo odraziti na Kurde?
Gubitak američke podrške Kurdima je naneo snažan udarac i njihove nade da će uspeti da zadrže određeni stepen autonomije više nisu tako izgledne. Izgubili su poziciju u bilo kakvim potencijalnim pregovorima u budućnosti sa Turskom ili sirijskom vladom.
Kurdske vođe koje nikada nisu u SAD imale potpuno poverenje zadržale su otvorene kanale prema Moskvi i Damasku. Damask, međutim, ima istoriju represije nad Kurdima, a vlada predsednika Bašara al Asada nije poznata po kompromisima i sporazumima: u oblastima koje je zauzela, zahtevala je potpunu predaju, bez izuzetaka, a one koji su pružili otpor ili čak tražili autonomiju bez zadrške je kaznila.
Iako ima, doduše, onih koji veruju da će se Kurdi snaći u ovoj situacij, u oblastima sa većinskim arapskim stanovništvom, vlada strah. To otvara vrata za uspon oružanih grupa, pa čak i ekstremista.
Šta je sa civilima?
Više od 100.000 civila – od kojih su mnogi raseljavani u više navrata – već je napustilo pograničnu zonu koju Turska napada. Putevi izvan velikih gradova su zakrčeni, a čitave porodice ne znaju kuda bi zapravo trebalo da odu. Putevi u Tursku takođe su blokirani. Neki pokušavaju da izbegnu u kurdska područja u Iraku, drugi na teritoriju SDF na jugu gde je u toku izmeštanje izbegličkih kampova.
Obe ove oblasti, međutim, već su uništene posle dugogodišnje borbe sa Islamskom državom i nemaju mnogo da ponude izbeglicama. Da stvari budu još gore, mirovnjaci se povlače sa severoistoka Sirije zato što pomoć više ne uspeva da dopre do onih kojima je najpotrebnija.
Turska je takođe saopštila da želi preko granice i u pograničnu bezbednosnu zonu koju formira na granici protera 3,6 miliona sirijskih izbeglica koje se trenutno nalaze u Turskoj. Takav potez predstavljao bi kršenje međunarodnog prava, a ove pretežno ruralne oblasti ni nemaju kapaciteta da prime toliko izbeglica.
Da li sledi povratak Islamske države?
Prošlonedeljni haos doneo je dve potencijalne pretnje iz redova Islamske države: bekstva boraca koji su zadržani u kampovima kada je ID poražena, ali i ponovnu aktivaciju tzv. “sleeper cells”, grupe “spavača” koje tajno obavljaju operacije špijunaže i sabotaže.
Na teritoriji SDF zadržane su hiljade navodnih boraca, među kojima se nalazi i 2.000 stranih državljana čije su matične države odbile da ih prime nazad.
Veliki broj Arapa strahuje od povratka boraca Islamske države. Ipak, mogućnost da kontrolu uspostave snage sirijske vlade – što skoro neizbežno znači mučenje i zatvaranje, naročito za mlade opozicionare – mogla bi da ih navede da podrže bilo kakvu alternativu, pa čak i ako je reč o ekstremistima, zaključuje “Njujork tajms”.
Gde god je u svetu vojno i politicki intervenisala Amerika,posle njene intervencije ostajao je haos,patnje stanovnistva,unistenje te drzave i njene ekonomije i privrede. Ne postoji ni jedna zemlja na svetu u kojoj su SAD vojno intervenisale(pod plastom nevodne”zastite ljudskih prava”),a da su tamo resile problem i donele stanovnistvu mir i blagostanje,vec naprotiv,kao i sada u Siriji.Unistili su zemlju i fizicki i ekonomski,stvorili milione izbeglca i rasterali ih po svetu,uglavnom u Evropu,ali ne i u Ameriku. Takodje je simptomaticno sto talas izbeglica ne zahvata niti jednu od bogatih arapskih islamskih zemalja,vec je svima zadnji cilj hriscanska Evropa?!!
Amerikanci pričaju o mučenjima sirijske vlade??? A Gvantanamo a Cia mučenje u Vijetnamu i svuda? Ko nam drži lekcije bože? Mislim da su SAD namerno ostavile kod Kurda islamsku državu u spavanju,pa sada Turci to pokreću nazad.Ko ovde pije a ko plaća?