Nemački kancelar Olaf Šolc želi da jednokratnim isplatama učini podnošljivijim posledice inflacije za građane. Taj predlog je izazvao podeljene reakcije. DW proverava kako druge vlade u Evropi rešavaju to pitanje?
Život je sve skuplji, i to ne samo u Nemačkoj. Mnoge zemlje beleže stope inflacije koje se ne pamte decenijama. Ključni razlog je porast troškova energije kao rezultat sankcija Rusiji uvedenih nakon invazije Ukrajine.
Kako bi obuzdala poskupljenja, nemačka vlada reagovala je poreskim i carinskim olakšicama na fosilna goriva. Oni koji su dugo nezaposleni dobijaju jednokratnu pomoć od 200 evra, a dečiji dodatak se povećava za 100 evra mesečno. Kancelar Šolc sada je predložio da se poslodavci i sindikati u predstojećim redovnim pregovorima dogovore o jednokratnoj isplati koja bi u tom slučaju bila neoporeziva, a ne o povećanju plate.
Na taj način se želi da se spreči tzv. spirala plata i cena koja nastaje kada potrošači nominalno imaju sve više novca za kupovinu iste količine robe. Time se uklanja ekonomski podsticaj za prilagođavanje potrošnje oskudnoj ponudi nastaloj zbog rasta cena.
Prema studiji briselskog trusta mozgova Brigel, gotovo sve vlade u Evropi preduzele su neke korake kako bi rasteretile svoje stanovništvo. Putevi su, međutim, sasvim različiti.
Grčka
Nakon što građani Grčke gotovo svake godine tokom prošle decenije morali da pretrpe pad realnih plata, država je sada reagovala brzo kako bi ublažila gubitak kupovne moći. Prema Brigelovim podacima, vlada je za to obezbedila paket mera u iznosu od 3,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) – u odnosu na ekonomsku proizvodnju zemlje. Zato je taj paket najskuplji u čitavoj Evropskoj uniji.
Atina je još prošle jeseni odlučila da uvede paušalne mesečne odbitke do 42 evra mesečno na privatne i poslovne račune za struju. Tim paušalnim iznosom vlada je zadržala podsticaj za uštedu električne energije. Osim toga, domaćinstva s niskim prihodima i manje firme imaju relativno više koristi.
Međutim, vlada je početkom godine promenila strategiju: firme su dobile sniženje cene od 65 evra po megavat-satu (MWh), a socijalno ugrožena domaćinstva za 180 evra po MWh. To sniženje cena svakako je osetno ako se uzme u obzir da normalno domaćinstvo troši između tri i pet megavat-sati godišnje. Po istom principu, program rasterećuje i potrošače gasa. Nedostatak je to što je manji podsticaj za potrošače da štede energiju. To dovodi do povećane potražnje, a time i do rasta cena.
Estonija, Litvanija, Letonija
Tim redosledom, tri baltičke države prednjače na Eurostatovoj listi zemalja s najvišom stopom inflacije u Evropi (vidi grafikon). One su takođe u prvih šest kada je reč o rastu cena energije. Jedan od razloga je to što su te zemlje, osim što su uvozile ruske sirovine, kupovale i veliku količinu električne energije iz Rusije. Zato ih udaljavanje od uvoza energenata iz Rusije dvostruko pogađa.
Prema Brigelu, te tri zemlje troše vrlo različite iznose, mereno po BDP, a kako bi zaštitile građane od povećanja cena. Estonija, koja je zabeležila najveći rast cena energije, na mere troši samo 0,8 odsto BDP. Većina toga ide donmaćinstvima s niskim primanjima. Osim toga, vlada je najpre prepolovila mrežne naknade, a zatim ih i u potpunosti ukinula – sve kako bi snizila potrošačke cene. Vlada je na kraju ograničila i cene gasa i struje.
Letonija je takođe isplatila ekonomski slabim domaćinstvima paušalnu stopu za troškove energije do 20 evra mesečno i snizila mrežne naknade.
Litvanija je uvela najveći energetski paket od sve tri baltičke države i drugu po veličini među zemljama EU. Otprilike polovina od oko dve milijarde evra trebalo bi da se slije u direktnu pomoć. S drugom polovinom, vlada želi da podstakne ulaganja u energetsku nezavisnost kroz obnovljive izvore energije.
Mađarska
Mađarski premijer Viktor Orban ograničio je visinu čitavog niza potrošačkih cena i to neposredno pre aprilskih izbora. Cene goriva zamrznuo je još prošle jeseni. Međutim, takve mere potpuno poništavaju ekonomski važan signal za potrošače: niko ne ograničava potrošnju, iako je robe sve manje.
Benzinske pumpe trpe zbog rasta nabavnih cena goriva. Subvencija u protivvrednosti od pet evrocenti po litru je, prema tvrdnjama industrijskih udruženja, apsolutno nedovoljna. Zato se očekuju zatvaranja pogona i stečajevi.
Iako državna finansijska pomoć očigledno nije dovoljna, prema novinskoj agenciji Rojtera, mere bi Mađarsku, uprkos tome, mogle da koštaju oko pet milijardi evra.
Velika Britanija
Britanci prolaze kroz najveću stopu inflacije u poslednjih 40 godina. Troškovi energije i goriva i tamo su veoma važan faktor – i to uprkos merama za određivanje gornje granice cena koje su nam na snazi već dugi niz godina. Međutim, regulatorno telo „Ofgem” tu granicu dva puta godišnje prilagođava tržišnim uslovima, tako da na tržištu ostaju samo pouzdani dobavljači energije.
U aprilu je to regulatorno telo gornju granicu povećalo za neverovatnih 54 odsto – na 1.971 funtu (oko 2.300 evra). Iznos se odnosi na pojedinačno domaćinstvo i godinu za prosečnu količinu gasa i struje. U oktobru će svakom domaćinstvu račun za energiju automatski da bude umanjen za 200 funti. Ali, tih 200 funti građani će morati da vrate nekad u sledećih pet godina.
U praksi su rasterećena u stvari samo domaćinstva s niskim primanjima. Lokalna energetska preduzeća dužna su da im daju 140 funti popusta na njihov godišnji račun, a koji se plaća iz, za tu svrhu posebno formiranog, profitnog fonda. U budućnosti bi od toga više građana trebalo da ima koristi, a i popust bi mogao da se poveća.
