Brojne studije povezuju vežbanje ne samo sa boljim fizičkim već i sa jačim mentalnim zdravljem. Međutim, često se postavlja pitanje šta se zapravo događa sa mozgom kada vežbate.
Psihijatar Araš Javanbakht sa državnog Univerziteta Vejn objašnjava šta se dešava sa mozgom dok vežbate u članku objavljenom u “The Conversation”.
Vežbanjem se stvaraju nove moždane ćelije
Prema dr Javanbakhtu, redovno vežbanje ne samo da čini da se osećate bolje i popravlja vam raspoloženje, već i “menja biologiju mozga”.
– Redovno vežbanje, posebno kardio, menja mozak. Suprotno onome što neki možda misle, mozak je vrlo plastičan organ. Ne samo da se svakodnevno stvaraju nove neuronske veze, već se stvaraju i nove ćelije u važnim delovima mozga. Jedno od ključnih područja je hipokampus, koji je uključen u učenje i pamćenje i regulisanje negativnih emocija – navodi psihijatar.
Takođe, on ističe da su molekuli koji su poznati kao neurotrofični faktor izveden iz mozga, u stvari molekuli koji pomažu u stvaranju novih moždanih ćelija.
– Razne aerobne i intervalne vežbe visokog intenziteta značajno podižu nivo BDNF-a. Postoje dokazi iz istraživanja na životinjama da su ove promene na epigenetskom nivou, što znači da ta ponašanja utiču na ekspresiju gena, što dovodi do promena u neuronskim vezama i funkciji – kaže doktor.
Smanjuju se fizički simptomi anksioznosti
Desetina studija ukazuje na to da fizička aktivnost može da sprečiti depresiju, ali prema dr Javanbakhtu, to uključuje ne samo osećaje već i fizičke simptome teskobe.
– Vežba bi čak mogla potencijalno da desenzibilizuju ljude na fizičke simptome anksioznosti. To je zbog sličnosti između telesnih efekata vežbanja, posebno vežbanja visokog intenziteta i efekata teskobe, uključujući otežano disanje, lupanje srca i stezanje u grudima – dodaje psihijatar.
Poboljšava se samopouzdanje
– Povećavanjem nivoa energije i kondicije, vežbanje takođe može da poboljša sliku o sebi – kaže dr Javanbakht.
Bezbroj ljudi koji kontinuirano vežbaju podržate njegovu tvrdnju.
– Kada sam počeo da plivam pre mnogo godina, skoro odmah sam otkrio da se kvalitet mog javnog nastupa poboljšao. Često sam držao prezentacije u sklopu velikih grupnih treninga. Moja sposobnost regulacije udisanja i izdisanja dramatično se poboljšala. To je bilo zbog mojih pluća osposobljenih za disanje dubokim, sporim udisajima tokom plivanja. Blagodeti su bile neverovatne – i vremenom se poboljšavate. Ako osećate da vam je teško da dišete u određenim situacijama, kao što je javni nastup, počnite redovno da vežbate – kaže Von Kolins iz kompanije Complete.
