Brojni američki zvaničnici su se u novembru ove godine složili da su potrebne nove sankcije koje bi usporavale, pa čak i omele izgradnju gasovoda „Severni tok 2“, piše „Volstrit džurnal“.
Namere američkih kongresmena podržavaju dvojica ukrajinskih zvaničnika koji već dugo rade u Vašingtonu i lobiraju za sve mere koje su Kongres i Bela kuća preduzeli da poremete projekat.
Nove sankcije, kao deo zakona o troškovima za odbranu, stupiće na snagu do kraja godine i biće usmerene na preduzeća koja će izvršiti rekonstrukcije, kao i na kompanije koje će osigurati, testirati, pregledati i sertifikovati gasovod. To bi značilo pobedu dvoje ukrajinskih zvaničnika koji vide gasovod kao pretnju svojoj zemlji i bave se zakulisnim radnjama u Vašingtonu kako bi poremetili projekat.
List navodi da za završetak gradnje brod za polaganje cevi „Akademik Čerski“ mora biti ponovo opremljen cevima većeg prečnika od onih za koje je projektovan.
U listu „Val strit žrnal“ spominje se Vadim Glamazdin, saradnik ukrajinske energetske kompanije „Naftogaz“ i Aleksandra Harčenko, zaposlena u Savetu za nacionalnu bezbednost Ukrajine, koji već četiri godine promovišu ideju o prekidu izgradnje gasovoda u američkom Kongresu i Beloj kući.
„Lobiranje Ukrajinaca i podrška senatora Teda Kruza i drugih zvaničnika, koji su skeptični prema Rusiji, omogućili su pripremu sankcija koje su zaustavile rad na ‘Severnom toku 2’ pre godinu dana, oko 100 kilometara od krajnje tačke. Ukrajinci sada imaju osećaj da su na korak do uspeha“, piše list.
Prema rečima Glamazdina nove sankcije biće „poslednji udarac projekat“ i „neće biti načina za izgradnju gasovoda“.
Gasovod „Severni tok“
Podsetimo, projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije.
Protiv izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ aktivno se bori Ukrajina, koja se plaši da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, kao i brojne evropske zemlje, uključujući Poljsku, Letoniju i Litvaniju, a takođe i Sjedinjene Američke Države, koje žele da u Evropskoj uniji prodaju svoj tečni prirodni gas.
SAD smatraju da je ovo politički projekat koji preti energetskoj bezbednosti Evrope. Rusija je više puta izjavljivala da je projekat apsolutno komercijalan i konkurentan i isticala da on ne podrazumeva obustavu tranzita ruskog gasa preko Ukrajine u EU.
