Plan koji je predstavio Trampov kandidat za potpredsednika bliži je stajalištu Rusije nego Ukrajine i NATO.
Donald Tramp i Rusija – povezanost traje još do prve trke bivšeg predsednika za čelnu poziciju u Sjedinjenim Američkim Državama i optužbi da mu je Kremlj pomogao da uđe u Belu kuću 2016. godine.
Tokom svoje trenutne kampanje za reizbor, Tramp je u više navrata izjavio da može brzo da okonča rusko-ukrajinski rat, ali bez predstavljanja detalja tog plana kako se američki predsednički izbori približavaju.
Njegov kandidat za potpredsednika Džej-Di Vens predstavio je – u podkastu – neke pojedinosti o tome kako izgleda vizija druge Trampove administracije za buduću ulogu Vašingtona u spomenutom sukobu.
Pogledajmo plan i što bi on značio za sve strane.
Kakav je Trampov stav o Ukrajini?
Bivši predsednik je više puta kritikovao američku politiku prema Ukrajini i vođstvo Demokratske stranke, tvrdeći da oni finansiraju i daju naoružanje za otvoreni rat velikih razmera koji ne koristi SAD-u.
Tramp tvrdi da rat nikad ne bi počeo da je pobedio na izborima 2020. godine i hvali se kako bi okončao taj sukob “za 24 sata”. Međutim, do sada nikad nije izneo nikakve dokaze koji bi potkrepili ijednu od ovih tvrdnji.
Tokom predsedničke debate protiv aktuelne potpredsednice SAD Kamale Haris prošle nedelje, rekao je da će, ako bude izabran u novembru, “to učiniti pre nego što uopšte postane predsednik” u januaru naredne godine. Tramp je nagovestio kako je detalje plana izložio u pregovorima.
– Imam vrlo precizan plan kako zaustaviti sukob Ukrajine i Rusije. I imam određenu ideju, možda ne plan, ali ideju za Kinu – rekao je Tramp prošle nedelje. Kasnije je dodao: “Ali, ne mogu vam izneti te planove jer ako vam dam te planove, neću moći da ih koristm. Biće neuspešni. Dio toga je iznenađenje.”
Kakav je plan?
No, dok Tramp nije voljan da deli detalje svojih planova da “zaustavi Ukrajinu i Rusiju”, njegov kandidat za potpredsednika je bio otvoreniji.
Kako je kazao Vens, Tramp bi započeo pregovore sa Kremljom, Ukrajinom i evropskim stranama ako pobedi na izborima u cilju postizanja “mirnog rešenja”.
– A ono što trenutno izgleda kao linija razgraničenja Rusije i Ukrajine postalo bi demilitarizovana zona – rekao je Vens.
Vens nije govorio o lokaciji ili veličini demilitarizovane zone, ali je naglasio da će biti “jako utvrđena kako Rusi ne bi ponovo izvršili invaziju”.
– Ukrajina zadržava svoj nezavisni suverenitet, Rusija dobija garancije neutralnosti od Ukrajine – ne ulazi u NATO, ne ulazi u neke od ovih savezničkih institucija. Tako će dogovor na kraju izgledati – istakao je.
Vens, bivši američki marinac, naveo je da bi “mnogo rizika” bilo ako bi Vašington pomogao Ukrajini da preuzme kontrolu nad Krimom koji je Rusija anektirala nakon ofanzive 2014. godine.
– Koliko bi američkih života to koštalo? A ako je odgovor veći od nule, ja od toga odustajem – izjavio je.
Mogući budući potpredsednik naveo je da veruje da bi Tramp mogao brzo postići dogovor jer ga se “u Rusiji boje, u Evropi su zabrinuti za njega jer znaju da on stvarno misli ono što govori”.
Šta bi sve to značilo na delu?
Obrisi plana koji je predstavio Vens čine se puno bliži viziji koju je Moskva predstavila za okončanje rata u poređenju s onom koju favorizuju Ukrajina i NATO.
Kao prvo, on se zalaže za zadržavanje trenutnih linija razgraničenja, što bi značilo da bi Ukrajina morala da prepusti kontrolu nad delom svoje teritorije koja je sad okupirana.
Nekoliko meseci nakon početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Rusija je preuzela kontrolu nad nekim delovima Ukrajine, kao što su područja u Lugansku, Donjecku, Hersonu i Zaporožju, potom održala referendume i postavila čelnike lojalne Kremlju. Rusija je preuzela vojnu kontrolu nad približno 20 posto Ukrajine od 2014. i ističe kako bi svaki mirovni plan morao priznati “stvarnost na terenu”.
Ukrajina je stava da svaki mirovni sporazum mora poništiti ruske aneksije svih delova njene teritorije, što bi uključivalo poništavanje aneksije Krima i vraćanje tog poluostrva pod kontrolu Kijeva. Ukrajina se takođe snažno zalaže za dobijanje više sredstava i oružja, kao i da postane članica zapadnog vojnog saveza NATO. Alijansa je započela proces pridruženja Kijeva, obećavajući “nepovratan put” za ulazak u 32-člani savez.
Kijev želi i da ruski zvaničnici budu procesuirani pred međunarodnim sudom.
Šta se sada događa?
Rat između Rusije i Ukrajine ne pokazuje znake zaustavljanja u dogledno vreme bez obzira na izbornu retoriku u SAD.
Kremlj je takođe izrazio pesimizam u vezi sa Trampovim tvrdnjama o trenutnom okončanju rata, a portparol Dmitrij Peskov rekao je početkom septembra da takvo razmišljanje spada u “područje fantazije”.
Ruski predsednik Vladimir Putin ranije ovog meseca je provocirao kampanju Haris, rekavši da je Moskva “podržava” i da ona možda neće nametnuti dalje sankcije Rusiji.
U međuvremenu, Rusija i Ukrajina nastavljaju međusobne borbe na terenu dok ruska vojska postiže male uspehe u istočnoj Ukrajini, a ukrajinske snage ustrajavaju u svojoj ofanzivi na pogranični region Kursk.
Ruski čelnici odbili su da značajnije povuku trupe i oružje sa ukrajinske teritorije kako bi sprečili upad na svoje tlo, ali su se polako mobilisali za napredovanje u kontraofanzivi.
