Evo kako telo reaguje na povećanu količinu stresa:
Nervni sistem
Kada smo pod stresom, simpatički nervni sistem stimuliše nadbubrežnu žlezdu, koja onda proizvodi hormone epinefrin (adrenalin) i kortizol. Konstantno visok nivo ovih hormona može uticati na pamćenje i sposobnost učenja i povećati sklonost ka depresivnim raspoloženjima.
Respiratorni sistem
U trenucima visokog stresa možda ćete primetiti kratkoću daha, ubrzano disanje, a kod nekih osoba čak dolazi i do hiperventilacije. Ako se stresne situacije nastave, respiratorni sistem je pod sve većim naporom, pa možete postati podložniji infekcijama gornjih disajnih puteva.
Kardiovaskularni sistem
Kada smo izloženi akutnom stresu naše telo trenutno reaguje ubrzanim otkucajima srca, a krvni prtisak raste. Dugoročni stres, s druge strane, može dovesti do sužavanja arterija i povišenog nivoa holesterola – samim tim raste rizik od srčanih bolesti, srčanog i moždanog udara.
Reproduktivni sistem
Stres može uticati na duži ili kraći menstrualni ciklus, odnosno na bolnije menstruacije. Visok nivo stresa povećava rizik od nastanka bakterijske vaginoze, a stres tokom trudnoće može dovesti do većeg rizika od pojave alergija ili astme kasnije u životu deteta.
Imunološki sistem
U malim količinama stres može delovati podsticajno na naš imunitet i tada pomaže organizmu u borbi protiv infekcija. Međutim, dugotrajan stres usporava proces izlečenja i čini nas podložnim infekcijama, takođe pogoršava kožna oboljenja poput akni i ekcema.
Sistem za varenje
Ekstremni stres može uzrokovati smetnje u varenju, mučninu i gasove i stimulisati mišiće creva tako da uzrokuje dijareju ili zatvor. Osobe koje su pod velikim stresom duži period sklonije su sindromu iritabilnog creva, gastritisu i čirevima.
Mišići
Jake glavobolje, bol u vratu, ramenima i leđima neke su od posledica koje stres ima na mišićno-koštani sistem. Hronični stres takođe može pojačati rizik od razvoja osteoporoze.
