Nekadašnja Zagorska ulica u Zemunu od 2020. godine nosi ime Blagoja Jovovića – po čoveku koji je 10. aprila 1957. smrtno ranio poglavnika ustaške Nezavisne Države Hrvatske Antu Pavelića dok je sa preživelim saradnicima proslavljao dan uspostavljanja NDH.
O tome da je upravo Jovović sa dva hica smrtno ranio Pavelića saznalo se tek 1998. kada je doputovao u Crnu Goru na sahranu bratu, a zatim se u manastiru Ostrog susreo sa tadašnjim episkopom banatskim, a zatim mitropolitom crnogorsko-primorskim Amfilohijem Radovićem.
“Tamo je razgovarao sa mitropolitom Amfilohijem, koji ga je nagovorio da otkrije istinu svima. Te noći moja porodica i prijatelji su saznali za njegovu priču”, navela je mnogo godina kasnije za RTS Jovovićeva kćerka Karina.
Blagoje Jovović je umro u junu 1999, pa su ostala samo posredna svedočenja o onome šta se dogodilo tog 10. aprila 1957, u mračnoj ulici Sančez u argentinskom gradiću Lomas del Palomar, nadomak Buenos Ajresa.
U svojoj knjizi o tom događaju Jovović je naveo sledeće:
“Dolazim na sedam-osam metara. Pavelić me je osetio, video… počeo da viče: ‘Majku ti je… srpsko-jevrejsku, komunističku!’ Čujem pucanj, ne znam odakle dolazi. Ne stajem. Trčim pravo na Pavelića. Dođem na dva-tri metra i pucam. Jednom. Drugi put! Pucam mu u leđa, onako kako je bežao. Dva puta u njega. On pada. Kako je nosio tašnu, ona mu ispadne, sa strane u jednu baštu. Pao je, ne mrda, ne mogu da verujem da se pravi mrtav, ako su dva metka u njega. U tom trenutku pomislim – bolje je da ostane živ, jer će ga u bolnicu, narod će videti i onda mu se mora suditi! Da l’ da ga pribijem? Onda ugledam onu tašnu. Dokumenti? Bilo bi dobro dokopati se… ali, ako su pare u torbi, pa me uhvate i proglase lopovom. I da sam ga ubio zbog para! Ostavim ja i Pavelića i torbu. Neko viče: ‘Jure, Jure!’ I puca se prema meni. Ja se okrenem i pucam u tom pravcu. Ispalim tri hica. Počnem da trčim oko zgrada, polukružnom ulicom. Narod izlazi. Pitaju – šta je bilo? Onako zadihan, govorim im: ‘Gledajte šta rade ove budale tamo, napile se pa pucaju na sve živo!’
Od Čilea do Španije
Pavelić je sa dva metka u telu završio u bolnici. Tako se i saznalo da je nekadašnji poglavnik NDH u Argentini. On to više nije ni krio, već je počeo da daje intervjue. Pod pritiskom međunarodne zajednice Argentina je morala da mu uskrati gostoprimstvo i on je krajem jula 1957. prešao u Čile, a zatim u decembru avionom sleteo u Španiju.
Ante Pavelić je umro 28. decembra 1959. Dva metka su mu i dalje bila u telu, ali doktori su se plašili da ih izvade. Otuda se veruje da je preminuo baš zbog rana dobijenih u Buenos Ajresu.
