Veljko Đurić Mišina, direktor Muzeja žrtava genocida kaže da se za razliku od Izraela, jugoslovenske vlasti nisu mnogo trudile u pronalaženju i kažnjavanju ratnih zločinaca iz Drugog svetskog rata:
– U Jugoslaviji su još tada čelnici svake nacije vukli na svoju strana, a najmanje su to činili Srbi. Ta politika odrazila se i na potragu za ratnim zločincima. Tako je pravljena paralela Andrija Artuković – Momčilo Đujić! Artuković je, sudeći po nekim tumačenjima, želeo da umre u Hrvatskoj i da u njoj bude sahranjen. To mu je i omogućeno.
Jedna od spektakularnijih akcija tadašnje Udbe (Uprave državne bezbednosti) sprovedena je neposredno po završetku rata. U kodnoj akciji “Gvardijan”, 1947. i 1948. rastureno je čak 19 terorističkih grupa sa 90 pohapšenih ili pobijenih članova ustaške emigracije, od kojih su mnogi pobegli iz zemlje na kraju rata.
Prema dostupnim istorijskim dokumentima ova akcija je bila odgovor na “10. travanj” – plan koji su 1947. godine skovali Ante Pavelić i druge odbegle vođe ustaškog režima, a sa ciljem podizanja ustanka u novoformiranoj FNRJ koji bi organizovale ubačene ustaške grupe koje bi se spojile sa “križarima” – ustašama i domobranima koji su se i dalje skrivali u Jugoslaviji.
Operacijom je rukovodio Božidar Kavran, ustaški pukovnik koji je tokom rata rukovodio svih ustaškim organizacijama u okviru NDH. Plan je bio da Kavran, pod kodnim imenom “Gvardijan” i uz logističku pomoć nekih zapadnih tajnih službi u Italiji napraviti selekciju ustaša za ovu misiju. U prvoj grupi su se našle ustaše koje su na kraju rata pobegle iz zemlje predvođene Ljubom Milošem, trećim komandantom logora Jasenovca, Antom Vrbanom, zamenikom komandanta logora Stara Gradiška i Lukom Grgićem.
Nove jugoslovenske vlasti su saznale za ovaj plan, pa se ta grupa, po ilegalnom ulasku u zemlju sastala sa “križarskom vezom, bojnikom Mikulčićem”, a zapravo oficirom Udbe. Prilikom hapšenja, Grgić je ubijen, a Miloš i Vrban su sprovedeni u zatvor. Tamo su otkrili sve detalje plana, a domišljati oficiri Udbe su na osnovu dobijenih šifara počeli da šalju “Gvardijanu” lažne poruke u kojima su tražili sve više i više “obučenih oficira za ozbiljne akcije šireg obima”. Druga grupa od pet ustaša je pohapšena 29. jula 1947. u Suhopolju, a za njom još 15 drugih grupa. U toj poslednjoj je bio i sam Gvardijan, odnosno Božidar Kavran.
Šaljiva depeša
Udba je na kraju namamila i Božidara Kavrana u Hrvatsku lažnom depešom da je sve spremno da preuzme komandu nad novoformiranom ustaškom vojskom. Shvatio je da je upao u zamku tek kada se zbunjen ćutanjem “krstaša” prodrao: “Ja sam Gvardijan, jeste li gluhi?” Ovi su mu mnogo tiše odgovorili: “Mi smo oficiri Uprave državne bezbednosti.”
Akcija je završena spektakularno kako je i počela. Na hitnu depešu ostatka ustaške emigracije iz ustaškog centra u Filahu da im objasne zašto je prestala komunikacija, neko iz Udbe je uzvratio depešom sledeće sadržine: “Mi smo vas zajebali. Stop. Svi ste u našem zatvoru. Stop.”
