Ko je Viking? Mnogi odmah pomisle na odvažnog skandinavskog osvajača svetle puti i kose, koji je živeo pre oko 1000 godina.
Međutim, nova istraživanja pokazuju da jedan važan detalj u ovoj legendi nije skroz tačan. Prema rezultatima genetske analize preko 400 vikinških skeleta koji su godinama unazad bili pronalaženi širom Evrope, mnogi Vikinzi nisu bili skandinavskog porekla, a mnogi od njih su imali tamnu kosu.
– Rezultati ove studje menjaju našu sliku o tome ko su bili Vikinzi – kaže Eske Vilerslev, genetičar koji radi na Univerzitetu u Kembridžu i Kopenhagenu.
Na novoj studiji – najvećoj genetskoj analizi Vikinga do sada, objavljenoj u časopisu Nature, uz Vilerslava, koji je bio vodeći istraživač, radio je tim od više od deset naučnika koji su istraživali ostatke 442 vikinška kostura pronađena na nalazištima u Skandinaviji, Velikoj Britaniji, Irskoj , Islandu, Grenlandu, Rusiji od kojih većina datira od 793 do 1966. godine nove ere.
DNK sekvenciranje ostataka muškaraca, žena, dece i beba – sugeriše da se i pre i nakon doba Vikinga, veliki broj stranih gena, iz Azije, sa juga Evrope, iz Velike Britanije, “slivao” u skandinavske loze.
Rezultati istraživanja pokazuju da su južni regioni Skandinavije bili “centri” raznolikosti, verovatno jer su geografski bliži južnim delovima Evrope i Aziji. Sa druge strane, protok gena unutar Skandinavije bio je ograničeniji, a neke populacije vikinga bile su izolovanije nego što se mislilo.
Kao što možemo da pretpostavimo, Vikinzi na svojim putovanjima nisu samo osvajali zemlje i širili trgovinu, nego su širili i svoje gene, što se i danas može videti u genetskim analizama.
– Danski vikinzi otišli su u Englesku, švedski na Baltik, dok su norveški odlazili u Irsku, Island i Grenland, pa tako danas u Velikog Britaniji 6 odsto ljudi ima vikonške gene, a u Švedskoj 10 odsto – kaže Ašton Margarjan sa Univerziteta u Kopenhagenu.
Ali ono što je interesantno, sami Vikinzi iz ove tri “nacije”, veoma su se retko mešali.
