Za današu srednju generaciju Nemaca ovo je sasvim nova situacija, jer su odrasli sa priličnom dozom samomržnje zbog nacističkih zločina. "Opterećivala su nas nedela naših dedova, nismo mogli da smislimo sami sebe. Ali zato smo još više obožavali patriotske Francuze i nešto drugačije Britance. Nismo sebi mogli da objasnimo zašto je to tako, ali su nam i jedni i drugi bili pojam normalne države", komentariše Dojče vele.
U međuvremenu su umrli naraštaji nemačkih zločinaca iz vremena Drugog svetskog rata i nacionalsocijalizma. Niko u svetu nekom Nemcu danas ne postavlja pitanje: „Šta si ti tada radio?" Zbog toga su susreti laganiji, otvoreniji, nepristrasni.
Razlozi nemačke popularnosti, navodi se u komentarima ankete, kriju se i u politici Berlina. Nemačka više ne definiše svoje interese protiv drugih i ne učestvuje u političkim poslovima sama, bez partnera.
Nemačka funkcioniše samo sa Evropom, a ne protiv Evrope. I baš zato što je taj kurs Nemcima podario blagostanje o kojem ranije nisu mogli ni da sanjaju – na vidiku nema nikoga relevantnog ko bi želeo drugačiju politiku.
Sve je to Nemce učinilo ležernijim i opuštenijim. To je prvi put postalo vidljivo na Svetskom prvenstvu u fudbalu 2006. godine u Nemačkoj, kada su ljudi dali oduška patriotizmu.
"Danas se manje bojimo nemačke moći nego nemačke neaktivnosti", kažu poljski političari, koji su tradicionalno podozrivi prema Nemačkoj. To je najbolji dokaz da je Nemačka sasvim promenila svoj imidž u svetu, komentarišu nemački mediji.
