Kako su medicinske sestre, heroji u borbi protiv pandemije, preko noći postale smetnja na ulici sa “suludim zahtevima”? Da li je suludo to što traže da budu pošteno plaćene i da ih u zahtevima podrže i država i građani kojima su u surovim radnim uslovima duže od dve godine spasavale živote?
Reklo bi se da se u štrajku, koji prvi put u sto godina ovako uporno vode, britanske medicinske sestre mimoilaze s državom u poimanju onoga šta je u njihovim zahtevima pošteno. Sindikati traže dvocifreno povećanje plata kako bi održali korak s inflacijom, koja je u oktobru dostigla rekordnih 11,1 odsto. Odgovor vlade koju vodi premijer Riši Sunak glasi da im se može izaći u susret maksimalnim povećanjem zarada od četiri odsto.
Sunak je, prisećanja radi, bio gost na žurkama u Dauning stritu u vreme svog prethodnika Borisa Džonsona, koje su organizovane dok su pod najrigoroznijim protivpandemijskim merama građani bili izolovani u kućama, a zdravstveni radnici odsečeni od porodica danonoćno radili pod “punom ratnom opremom” u zdravstvenom sistemu koji je bio pred kolapsom. Skandali sa žurkama bili su kap koja je prelila već punu čašu primoravši Džonsona da podnese ostavku. Najbliži saradnik Sunak prvi mu je okrenuo leđa.
Zatim je prošao bez sankcija, a nedugo potom postao je i premijer. U to vreme medicinske sestre nazivali su herojima nacije. Država je govorila da nikad neće moći da se dovoljno oduži zdravstvenim radnicima za žrtvu koju su podneli. Njima u čast crtani su murali širom Ostrva. Sa fasada, u belim skafanderima i s maskama preko lica, medicinske sestre su gledale u prolaznike rame uz rame s Marvelovim junacima. Gotovo da nije bilo zida na kojem nije bila ispisana poruka: večno hvala stvarnim herojima. Neki su kasnije prekrečeni.
Opasnost od epidemije je splasnula, a “nacionalno blago” sada vapi za pomoć jer, kažu, krpe kraj s krajem. Jedni ih podržavaju, drugi optužuju da dok oni duvaju u pištaljke po ulici, ispaštaju bolnice i pacijenti, a sistem trpi. Tako, slučajno ili ne, opet naglašavajući značaj posla medicinskih sestara.
Zamenom teza zabašuruje se to da pacijenti nisu ugroženi jer štrajkuje medicinsko osoblje već zbog nedovoljnog ulaganja u zdravstveni sistem, za koji su arhitekte bregzita obećale da će se vinuti u nebesa posle napuštanja Evropske unije. Pričali su pre više od šest godina da novac građana neće biti rasipan širom bloka, već će se slivati direktno u Nacionalnu zdravstvenu službu (NHS). A za to što je medicinskim radnicima sve teže da plate račune i prežive mesec, valjda je kriva pandemija, pa sad i rat u Ukrajini.
Na meti vlasti su i železničari, koji štrajkom stvaraju kolaps u saobraćaju, blokirajući pruge. Isto važi i za zaposlene na aerodromima, poštare, radnike gradske čistoće i one u lukama. Svi traže isto – primanja iole prilagođena realnim troškovima života.
Kad su se u jednodnevnom štrajku medicinskim sestrama širom Engleske i Velsa pridružili i radnici hitne pomoći, tehničari i službenici za pozive, vlada je savetovala građane da se ne bave sportom koji podrazumeva kontakt, da nepotrebno ne putuju ili se opijaju, kako bi smanjili šanse da im treba hitna pomoć. Ministar zdravlja poručio im je da koriste “zdrav razum” imajući u vidu pritiske na sistem. Medicinski radnici su, dakle, postali pritisak na sistem jer nešto traže, iako je, kako bi očuvali sistem, donedavno bilo prirodno da se žrtvuju.
U sindikatu medicinskih sestara Kraljevskog koledža ostaju pri stavu da će nastaviti štrajk ako ministri ne počnu da učestvuju u pregovorima na smislen način. Njih 100.000, verovatno uz radnike hitne pomoći, opet će obustaviti rad u januaru. Kažu da su realne zarade njihovih članova u poslednjih nekoliko godina pale za šest odsto.
Sindikati su spremni i da malo popuste zarad kompromisa, ali ministri kažu da neće ići preko preporuke tela za reviziju plata u javnom sektoru. Dakle, ostaju pri stavu da bi dvocifreno povećanje plata dovelo do još veće inflacije. U međuvremenu, probleme rešavaju tako što angažovanjem pripadnika vojske pokušavaju da umanje poremećaje u radu hitne pomoći. Čuje se da će se od sledeće godine štrajkači uhvatiti ukoštac i sa novim zakonima koji će regulisati štrajkove.
“Dejli mejl” piše da je premijer rekao da se nada da će sindikati uvideti da nije u redu izazvati smetnje mnogim ljudima, posebno u božićno vreme, ali je spreman, kaže, da uvede nove zakone kako bi zaštitio živote građana i na najmanju moguću meru sveo “smetnje u njihovim životima”.
