JADRANKA KALEZIĆ, Melburn
– Gotovo za svaki godišnji odmor odemo kod kćerke na Gold Kost, ona tamo ima svoj privatan biznis, pa joj kao i svaka majka pomognem, ali i iskoristim vreme da se odmorim. Pre tri godine godišnji odmor smo iskoristili za odlazak u otadžbinu. Da mogu, rado bih spojila dva ili tri odmora zajedno, pa da na duže odemo u stari kraj, ali ne mogu. Imam unučad i kao svaka baka volim da pomognem i pričuvam ih.
MILANA TREBUS, Melburn
– Imamo porodičnu kamp prikolicu, pa na odmor najčešće odemo u mesto Brajt. Tamo idemo jer nas podseća na našu Srbiju, sve je u zelenilu, čist je vazduh i baš se tamo odmorimo. Godišnje uspemo da organizujemo i dva kraća odmora. Idemo često i u Srbiju, ja doduše možda svakih pet-šest godina. Bila sam tamo prošle godine, ali sada već planiram da odem i ove godine da bih videla mamu. Mislim da je u Australiji teže dobiti godišnji u vreme kada želiš da ga koristiš, treba dosta unapred da se planira.
DRAGAN MARIČIĆ, Džilong
– U Australiji sam evo punih 13 godina, koje su prošle kao dlanom o dlan. Duži godišnji odmor smo imali 2004. kada smo kao porodica bili u starom kraju. Morao sam 2007. godine da idem, kada smo majci obeležavali godišnjicu smrti, tada sam išao sam. Godišnje odmore ovde ne možemo da dobijemo na duže, sve se svodi na odlaske sa porodicom i prijateljima negde po Australiji. Nema šanse da se uzme mesec dana, iz firme dobiješ oko desetak dana, i to oko Božića ili Uskrsa, od toga ako nešto uspeš da odeš negde sa porodicom i to je sve. Imam sestru na Gold Kostu pa odemo tamo na kraće ili ovde negde bliže od Melburna.
Tamo u starom kraju se znalo, živiš u unutrašnjosti, skupljaš odmor i novac da odeš na Crnogorsko primorje, Grčku, tursku obalu. Ovde je to nemoguće. Nosiš samo radno odelo i pidžamu, to ti je život.
DRAGANA GANIĆ, Brizbejn
– Upravo sam se vratila sa krstarenja Tasmanijskim morem. Bili smo sedam dana, suprug, ja i dvoje dece i bilo je odlično. Ako je već godišnji odmor, onda treba da bude odmor, a to krstarenje nudi. Otkrila sam to pre dve godine kad smo isto brodom išli u Port Daglas, na severu Kvinslenda. Sve je na jednom mestu. Putuješ, zabavljaš se, tu je bioskop, pozorište, zabave bez prekida, a brod pristaje od luke do luke i upoznaješ nova mesta. Za žene pravi raj. Ne kuvaš, ne pereš, a ne moraš previše da brineš o deci jer je i za njih sve organizovano.
Svi želimo da za godišnje odmore idemo u otadžbinu, ali to sebi možemo da priuštimo svake treće-četvrte godine. Zato nam Australija nudi svoje lepote, a mi je još uvek malo poznajemo. Zbog pogodne klime, volimo i da kampujemo, ali je za kamp potrebno i dobro društvo.
ZORAN RAČIĆ, Brizbejn
– Šta ono bi godišnji odmor? To sam nekad i imao. Nije šala, ali nekako godišnji odmori sve manje liče na one koje smo nekada imali. Svakako da sebi treba da priuštimo dobar odmor nakon napornog rada, ali smo stalno u raskolu između onog što želimo s užom porodicom i obaveza koje imamo prema otadžbini. To znači da štedimo i dane i novac da jednom u tri godine ipak odemo u rodni kraj.
S druge strane odmor u otadžbini nam pre dođe kao umor od stalne trke da vidimo sve i svakoga, ali je to jedini način održavanja naših veza u pravom smislu reči. Ovde nekako imamo i oblik prinudnog godišnjeg jer su firme kolektivno zatvorene oko Božića i Nove godine. Tada pravimo i spajamo duže vikende pa idemo do Sanšajn ili Gold Kosta, ali to zaista ne doživljavamo kao pravi odmor, niti to liči na one koje smo nekada imali.
DRAGIŠA RAJAK, Brizbejn
– Ne mogu se pohvaliti nekim posebnim izletima jer su to uglavnom odlasci do Sanšajn Kosta ili Gold Kosta. Sreća da smo u Kvinslendu pa nam je to nadohvat ruke jer ljudi iz drugih delova Australije dolaze ovamo kao što smo mi nekad išli na Jadransko more. Za 17 godina, koliko sam ovde sa porodicom, jedino bih izdvojio odmor od sedam sedmica pre tri godine. Išli smo u Ameriku jer tamo žive moj brat i svastika. Bilo je zaista lepo, sadržajno i drugačije.
Još nijednom za sve ovo vreme nisam išao u otadžbinu. Žena je bila tri puta, a ja stalno planiram, a nikako da to realizujem. Pošto sam u istoj firmi zaposlen više od deset godina, dobio sam onaj dugi plaćeni godišnji od osam sedmica. Možda upravo to iskoristim za odlazak u rodni kraj, ali nikad se ne zna. I do sada sam planirao pa se nekako izjalovi u zadnji čas.
NENAD ARČABA i JELENA DIMITRIJEVIĆ, Sidnej
– Ove godine smo oboje bili u našoj domovini. Video sam svoju rodbinu i prijatelje koje nisam sreo godinama i naučio sam mnogo o mojoj državi i kako je živeti tamo. Bilo je mnogo dobro gledati svoj najomiljeniji klub Crvenu zvezdu. Ove godine bilo je super, ako bog da opet ću ići.
DEJAN KRSTANOVSKI, Sidnej
– Naši praznici obično se sastoje od odlaska negde vrlo daleko od stresa i daleko od grada i gradske civilizacije. Iza sebe ostaviti rad na nekoliko sedmica. Da se opustiš i pobegneš od njega. Najviše koristimo vreme za lov i ribolov.
JOVANKA MIRKOVIĆ, Sidnej
– Godišnji odmor obično provedem sa porodicom. Odemo na neko mirnije mesto na moru udaljenije od Sidneja, ali ovog puta sam bila sa suprugom u Kanadi i Srbiji. Imamo mnogo familije u ove dve države i proveli smo dve nedelje u Kanadi, a šest u Srbiji. Vreme smo uglavnom provodili u sedeljkama, koje smo koristili da se okupimo svi, kao i na izlaske u restorane.
