Istraživanje je sprovedeno na nivou zemalja Jugoistočne Evrope, a analizirano je koliko je ukupno opterećenje prosečnog zaposlenog građanina u Srbiji državnim porezima, taksama i ostalim dažbinama i koliko od prosečne bruto zarade zaposlenom ostaje za sve životne potrebe.
Istraživanje je pošlo od podatka da je prosečna neto zarada u Srbiji u septembru 2014. godine bila 43. 975 dinara, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.
S obzirom da zakoni u Republici Srbiji prepoznaju bruto zaradu kao ukupnu zaradu zaposlenog, to znači da je zaposleni građanin u Srbiji u septembru 2014. prosečno zarađivao (neto deo plus porezi i doprinosi koje plaćaju zaposleni i njegov poslodavac) 71. 221 dinar. Taj iznos je uzet za ukupnu zaradu prosečnog građanina kao polazna tačka za istraživanje.
Zatim je izvršena računica koliko prosečan građanin na nivou Srbije mesečno plati poreza na dodatu vrednost (PDV) kada kupuje osnovne životne namernice, tehničku robu, odeću i obuću i različite usluge u legalno registrovanim prodavnicima ili kod firmi od kojih naručuje usluge.
| Bruto zarada zaposlenog lica u septembru 2014. godine | 71.221 dinara | |
| Troškovi državnog sistema (na mesečnom nivou) | Dinara | |
|---|---|---|
| * Porezi i dopronosi na zaradu | 27.246 | |
| * Kupovina osnovnih namarnica i robe široke potrošnje u prodavnicama (udeo PDV u ukupnim cenama proizvoda) | 4.320 | |
| * Komunalne usluge, mobilna i fiksna telefonija, struja, gas, itd. (udeo PDV u ukupnim cenama usluga) | 1.312 | |
| * Administrativne takse i ostali birokratski troškovi pri republičkim institucijama i organima lokalnih samouprava | 1.970 | |
| * Porez na imovinu (na stanove i kuće) | 496 | |
| * Prosečna mesečna potrošnja robe sa akciznom markicom (udeo akcize u ukupnim cenama proizvoda) | 772 | |
| * Prosečna potrošnja naftnih derivata po zaposlenoj osobi (udeo PDV i akcize u ceni kupljenog goriva) | 2.965 | |
| Ukupni mesečni troškovi | 39.081 | |
| Šta ostane zaposlenima? Razlika: 71.221 – 39.081 = | 32.140 dinara | |
Na spisak su dodati i PDV na komunalne usluge, mobilnu i fiksnu telefoniju, električnu energiju, gas, itd.
Zatim je izračunato koliko zaposleni građanin prosečno mesečno potroši novca na različite administrativne takse, obnavljanje i vađenje određenih dokumenata, razne troškove državne i opštinske birokratije.
Posebna stavka bila je i prosečno mesečno opterećenje porezom na imovinu na stanove i kuće.
Kao dodatni troškovi uračunati su i prosečna mesečna potrošnja robe sa akciznom markicom (kafa, različite vrste pića, cigareta, itd.), a tu je i prosečna mesečna potrošnja naftnih derivata na pumpama (benzin, dizel, auto-gas, itd.).
Na taj način dobijena je ukupna računica koliko državni sistem u Republici Srbiji prosečno mesečno uzima novca svakom zaposlenom građaninu.
Istraživanje je pokazalo da država prosečnom zaposlenom građaninu mesečno uzme 54,87 odsto njegove bruto zarade, tj. da njemu za život preostane svega 45,13 odsto njegove bruto zarade.
Ovi rezultati pokazuju da su nameti države na zaposlene građane previsoki za siromašnu zemlju kao što je Srbija, što posebno onemogućava mlade ljude koji imaju posao da zasnuju porodice i podignu potomstvo.
Umesto da sistem podržava zaposlene i reproduktivno sposobne ljude, kao u državama EU (gde roditelji zavisno od broja dece imaju poreske olakšice na zarade), on ih ovakvom poreskom politikom destimuliše i primorava da napuštaju zemlju. Rezultat ovakve poreske politike je 2 miliona stanovnika u Srbiji manje nego 1981. godine.
