Držati decu daleko od interneta je podjednako nemoguće, kao i zabraniti im da izađu na ulicu. Osnovno je pravilo – razgovarati i biti detetu pouzdan partner kome mogu da se povere kada dožive neko loše iskustvo.
Korišćenje socijalnih mreža samo po sebi je u redu i ne bi trebalo da brine roditelje, ako decu unapred upozorite na neka čvrsta pravila kojih se treba držati. Neophodno je upozoriti ih da može da bude jako teško da se uklone jednom postavljene slike, video snimci i druge informacije. Moguće je da dođe do mobinga ili ismevanja, koje mogu da vide svi. Nepoznati mogu da se prijave pod nečijim imenom i pišu svašta krijući se lažnim identitetom. Pedofili su stalni posetioci ovih mreža. Ako roditelji sumnjaju da je njihovo dete na mreži predmet napada, moraju hitno da reaguju, i to u dogovoru sa detetom.
Novčane zamkePostoje i stranice specijalno dizajnirane da prevare decu. Tako devojčice realnim novcem plaćaju zavese i nameštaj kojim uređuju virtuelne spavaće sobe, takmičeći se sa drugima. Mnogi upadaju u zamke tražeći pomoć pri rešavanju domaćih zadataka, jer postoje sajtovi koji nude gotove tekstove, ali je rešenje.
|
Drugi problem je mobing, odnosno psihološki teror na internetu, a mladi koji su žrtve progona najčešće se stide i retko kada skupe hrabrost da se povere roditeljima ili nekoj drugoj bliskoj osobi.
Ne postoji recept kako sprečiti mobing. U slučaju da se otkrije da je dete žrtva, roditelji moraju da preduzmu sve što je moguće da se negativni sadržaj što brže ukloni sa mreže. Kod masovnih napada pomaže samo podnošenje prijave policiji, jer pretnje i javne uvrede su pravno relevantne.
Neka istraživanja kažu da je samo u Nemačkoj oko 600.000 mladih zavisno od kompjuterskih igrica, ali je broj ovakvih studija premali da bi se znao tačan broj. Sve je više slučajeva onih koji zbog igrica ili neprekidnog surfovanja po internetu ne završavaju školu i ostaju socijalno izolovani. Zbog toga je neophodno da roditelji budu u stanju da što pre prepoznaju ovakvo ponašanje, a prvi simptomi uočavaju se već kod dece stare 13 i 14 godina.
Najveći rizik za razvijanje zavisnosti preti od onlajn igrica. Upravo ono što je njihov najveći "kik" je i razlog za njihovu potencijalnu zloupotrebu: sa jedne strane igrači su u stanju da svog junaka uvek dalje razvijaju, a sa druge takve igre nemaju nikakav kraj – ide se neograničeno dalje i dalje.
Ponašanje deteta treba imati na oku, a posebno mlađoj deci treba ponuditi alternative, na primer igrice koje se instaliraju na lokalnom računaru i imaju i svoj kraj.
