Zanimljiva su sećanja na nastupe pred Josipom Brozom našeg poznatog humoriste, sjajnog imitatora i poliglote Ljube Stepanovića, beleži Minja Subota u svojoj knjizi “Kako smo zabavljali Tita”. I on je jedan iz plejade onih koji su počeli u KUD “Branko Krsmanović” i sa ovim akademskim društvom obišli svet i posle toga dugo ostali na sceni. Nažalost, on danas nije među nama, ali svojevremeno mi je izneo sećanja na njegove nastupe pred Titom, pa je prilika da vam ih prenesem:
Panika u Miločeru
Kako je on kao humorista govorio tekstove, upitao sam ga kako je prolazio sa cenzurom i “prijavom” programa koji će izvoditi pred predsednikom. S obzirom na to šta mi je rekao, izgleda da je našao najbolje rešenje za “prijavu” programa. U stvari, on je ispisivao sve ono što neće izvoditi jer, kako kaže, da je napisao to što je stvarno i izvodio pred Titom, njega bi odmah strpali u Lepoglavu.
Ljuba je imao problema i s rekvizitima. Jednom prilikom zamolili su ga da dođe u hotel Maestral u Miločeru i da izvede između ostalog i numeru sa saobraćajcima. I, evo kako je to bilo:
– Stigao sam u Maestral i kako sam za tu numeru poneo nekoliko različitih kapa, jer su u pitanju bili saobraćajci iz raznih zemalja, ljudi iz obezbeđenja, na moje opšte čuđenje, sve su te kape pregledali detektorima ili Gajgerovim brojačima. Izveli smo te večeri program, a sutradan uveče sedeli smo u toj istoj sali sa porodicama, gostima strancima, kad odjedanput uzbuna! Tito je rešio da navrati u tu salu, a obezbeđenje nije znalo šta da radi. Da izbaci ljude ne može, kako da nameste sto u slovo “P” ili “T” i slično. Jednom rečju, opšta panika!
Tito je ušao u dvoranu i seo bez one obavezne neviđene ceremonije provera i slično. Tada sam ja onima iz obezbeđenja, koji su detektorima pregledali moje kape rekao:
“A šta je sada, drugari, sa vašim detektorima? Šta vi sada radite kad ovde ima toliko sveta za koji ne znate ni ko je, ni šta je, ni šta nosi u džepu, u torbi, ili glavi?”
Bravar i arhitekta
Mi, kolege Ljube Stepanovića, piše Minja Subota, znali smo da on sjajno imitira Tita, ali on je to činio samo na naše insistiranje i to u užem krugu prijatelja i kolega jer, kako nam se tada činilo, to se moglo protumačiti na razne načine, pa bi ljuba mogao snositi i “posledice”. Evo kako je, po Ljubinim rečima, došlo do toga da imitaciju izvede pred Titom:
– Prvi put se to dogodilo 12. februara 1961. godine, u Klubu saveznih poslanika na Dedinju. Ja sam dugo pričao o svojim utiscima iz Latinske Amerike i onda, pošto sam bio kod Fidela Kastra, imitirao sam njega, a zatim De Gola, Hruščova… U jednom trenutku Tito reče: “Hajde, bogamu, ja bih htio čuti kako ja govorim.” Meni je u tom trenutku bilo malo nelagodno. Jeste to na neki način bila hrabrost, ali mnogo manje sam od straha umro ja, nego oko njega oni kameleoni i poltroni, koji su živi premrli, šta će sada da bude. Svestan sam u tom trenutku bio da imam delikatan zadatak, ali držao sam se samo Titovih tekstova iz govora i moram priznati da sam malo manje zamuckivao.
Naravno, uvek me pitaju da li se Tito smejao kada sam ga imitirao. A ja kažem: “Da se on nije smejao, ja bih plakao!”
U nekoliko navrata Tito je tražio od Ljube Stepanovića da čuje viceve koji se u narodu pričaju o njemu. Jedan od njih koji mu je Ljuba ispričao glasi:
– Obilazeći fabriku, Tito je stao pored struga na kojem je mladi radnik pravio neke delove i upita ga koliko on takvih komada uradi u toku radnog dana?
Ovaj mu odgovori: sto i dvadeset. Tito se začudi i reče da kad je on radio za strugom, koji je bio daleko nesavremeniji, mogao je da uradi bar sto četrdeset! “Pa, to je u redu”, reče mu mladić, “ali vi ste bravar, a ja arhitekta!”
I tako, zahvaljujući Ljubi Stepanoviću, nije se samo narod smejao ovom vicu već i njegov glavni protagonista.
Kardelj se kitio “Moravom”
A koja je, po mišljenju Ljube Stepanovića, bila omiljena Titova pesma?
– Koliko ja znam, pored nekih ruskih pesama koje je voleo, njegova omiljena pesma je bila “Rožice sam brala”. Kako su svi pevači znali da je to njegova pesma, često su se pred nastup prepirali pa i svađali ko će je otpevati. I tako, na jednom nastupu, pošto su se dogovorili ko će je izvesti, pevač koji je otpevao upitao je i druga Kardelja koja je njegova omiljena pesma. Očekivao je kao i mi da će Kardelj odgovoriti, na primer, “Moj fant je prihajal”, ili nešto slično, međutim, odgovor je bio sledeći: “Moja omiljena pesma je ‘Oj, Moravo, moje selo ravno’.” A ja, koliko sam bio naivan, čak sam mu i poverovao!
Vešti prsti Bore Lopova
Svi znamo da je Tito bio dobro čuvan i danju i noću, pa se postavlja pitanje da li je neko i njega pokrao.
Iznenadićete se, ali jeste! Za tu “priliku” angažovan je bio Bora Lopov, koji je taj “posao” obavio besprekorno.
Izvodeći svoju numeru, on je pokrao ne samo Tita i Jovanku, već i Veljka Vlahovića i samog Rankovića. Kolege kažu da je bilo zabavno. a naročito kada je Bora Lopov vraćao svima pokradene stvari.
Za sve nas bi bilo mnogo zabavnije da su i drugi vratili sve ono što su uzeli, kuće, fabrike, hotele… Tu je Bora Lopov nemoćan, za to su sada zaduženi drugi. Lepša budućnost je tek pred nama.
