Autor knjige “Kako smo zabavljali Tita” Minja Subota zabeležio je i sećanja o nastupima pred Titom interpretatorki narodnih pesama Anđelke Govedarović i Bebe Selimović. Evo šta mu je ispričala Anđelka:
– Kod Tita sam nastupila nekoliko puta i uvek sam mu pevala vojvođanske pesme. Voleo me je jer sam se uvek šalila. Tražio je da porazgovara sa mnom, našali se, ispriča neki vic. Raspitivao se o mom ocu, za koga je znao da je bio partizan, a takođe i o zbivanjima na estradi.
Opšti smeh
– Sećam se, jednom u Herceg Novom, zamolio me da sednem pored njega i ponudio me belim vinom. Kako me zvao Sremica, reče: “Izvoli da popijemo zajedno, znam da ste vi Sremci vinopije.” Ja mu odgovorim da ja nisam iz “vinskog” Srema, već iz “svinjskog”, i da nas iz tog donjeg Srema zovu u šali “lasani”. Mnogo se smejao, pa sam morala da mu objasnim da to “lasani” potiče od naziva rase svinja koje mi gajimo, a što se vina tiče, volimo ga i kažemo: “Samo kad ga ima, ‘ladno pa mlogo!’ Mnogo se tome smejao, pa me uvek zvao i govorio: “Gdje si, Sremice, dođi malo ovamo da se nasmijem.”
Sećam se, jedanput smo u Smederevu bile Vera Ivković i ja, a Tito nam kaže: “Pa, bogati, vas dvije ste tako lijepe žene i tako lijepo pjevate, da li možete nešto zajedno, da vas ja tako skupa lijepe gledam i slušam?”
– Možemo mi, druže predsedniče – kažem mu ja – znamo mi sve pesme pa i onu “Zašto majmun pije pivo”. “Šta vam je to”, pita on i smeje se.
Ispričam mu ja onaj vic, kad orkestar u kafani svira po željama, a jedan gost doveo majmuna i stavio ga na klavir, a ovaj pije pivo. Prišao drugi gost i pita šefa orkestra da li zna zašto majmun pije pivo. Ovaj reče: “Samo vi malo počnite, sigurno mi znamo tu pesmu.”
Valjali se svi od smeha na taj vic, a ja i Vera zapevamo splet. Usred spleta na jednom mestu ona reče “dragi”. a ja “mili” i nas dve se toliko zasmejemo da nismo mogle nastaviti pesmu. Svi su prihvatili i bilo je opšte smejanje…
Sremački specijalitet
Na pitanje Minje Subote kako se osećala na tim nastupima i kakav je bio odnos prema njoj, Anđelka Govedarović je odgovorila:
– Uvek sam bila rado viđena zbog svog ponašanja, repertoara i oblačenja. Nikad nisam bila ni mnogo dekoltirana, niti je neko od mene to tražio, mada sam imala šta da pokažem. Oblačila sam se uvek kao i pred publikom, a tako se i ponašala prema njima.
Bili su ljubazni i priznajem da su voleli da vide lepu ženu. Voleli su da me gledaju, ne mogu da kažem da nisu, od Tita, pa do mog zemljaka Branka Pešića, koji je bio divan i izuzetan čovek. Tito mi jednom kaže: “Anđelka, šta ti to jedeš kad si tako lijepa?” A ja mu odgovorim: “Valjuške nasuvo!” “A bogati, šta ti je to?” – pita on i smeje se. Morali smo Branko Pešić i ja da mu objašnjavamo da je to sremački specijalitet, pa sam se čak spremala da ga pozovem da dođe kod mene na specijalitete iz Srema. Ne znam da li bi došao.
Eto, Sremci nisu ni znali kakvog su šefa propagande imali u najvišem državnom vrhu u Anđelki Govedarović.
Beba Selimović, poznata interpretatorka bosanskog sevdaha, često je kao predstavnik Radio-Sarajeva imala prilike da nastupa pred Titom. O svom prvom susretu, kako je zabeležio Minja Subota, govorila je:
– Tada sam još bila devojče i taj poziv za mene je značio veliku čast i priznanje. Tito je došao u hotel Kristal na Ilidži, a gosti i zvanice su bili raspoređeni u nekoliko dvorana. Predsednik je išao iz jedne u drugu i rukovao se sa svima, a ja u želji da budem što bliže njemu, takođe. Prateći ga tako iz dvorane u dvoranu, on je u jednom trenutku rukujući se sa mnom rekao: “Ovo nam je peti put!” Inače, Tito je prema nama umetnicima uvek bio ljubazan, za svakoga je nalazio vremena da porazgovara, da zapleše. Pažljivo je slušao pevače i sećam se da mi je jednom prilikom, kada sam otpevala divnu izvornu bosansku pesmu rekao: “Lijepa pjesma, dijete, ali teška.”
Flauta nije puška
Svoje utiske o nastupima pred Titom Minji Suboti je svojevremeno ispričala i poznata hrvatska pevačica Tereza Kesovija:
– Meni je Stari bio izrazito šarmantan i drag. Bio je blagonaklon, volio me i vodio računa o meni. Znao mi je skrenuti pažnju, s obzirom na to da putujem na gostovanja u inostranstvo da se pazim provokacija, da vodim računa s kim se družim. A znao me je zagrliti. Jednom prilikom me zagrlio, a ja sam imala jako dekoltovanu haljinu s leđa. Fotoreporter “Politike” je to snimio, ali ta fotografija nije izašla na videlo. Bila je malo provokativna, ali čuj, volio je grlit! A bilo je i komičnih trenutaka. Na primer, u Miločeru. Došla sam na probu, pa su mi pregledali flautu. Otišla sam u hotel, pa opet na probu i opet moja flauta. Kada sam navečer došla na program, opet su je pregledali, pa sam im onda rekla da to nije puška, nego flauta. A i Stari je znao bit duhovit. U “Dvercima” u Starom Gradu, pjevao je “Nona”, k’o lud. Bila je tu masa pjevača prve garniture, a kad sam ja došla pjevati, on je na mikrofon rekao kako mene najviše voli. Poslije sam mu morala reći da mi je učinio medvjeđu uslugu, jer se to mojim kolegama nije previše svidelo… A sjećam se i tužnih trenutaka. Na kraju večeri u Karađorđevu, kada se poslednji put javno pojavio pred Novu godinu, ustao je i htio da pođe. Prišli su da mu pomognu, ali ih je on odbio. Izišao je sam, uspravan kao svijeća, bez vidljivog znaka da ga boli. Poslije toga je nastupila “raspaljotka”. Gosti i zvanice su prestali da vode računa šta se smije, a šta ne. Uvijek je tako bilo…
Džimi nije mario za kralja
– Bili smo na Brionima i u posjeti je bio jordanski kralj. Kad se sve završilo, Tito je pošao da izađe, a ispred njega je išla pudlica Džimi. Digla je nogu i popiškila se na stub pored vrata. Onda je Tito rekao: “Ovaj, kako da kažem, kako to smiješ? Vidiš da tu sad kralj prolazi, kako te nije sram?!” A Džimi, fućka se njemu. Digao je nogu i opalio po stubu! – sećala se Tereza.
