Aleksandar – Leka Konstantinović, proveo je trideset dve godine kod predsednika Tita kao kinooperater, praktično od prvih dana posle rata pa do kraja predsednikovog života. O tim danima i vremenu provedenom na toj dužnosti, Leka je prvi put pričao Minji Suboti. U stvari, to je čitav jedan život i karijera uz predsednika, karijera jednog podoficira, koji je u penziju otišao kao zastavnik.
Zanat kinooperatera Leka Konstantinović je, podseća Subota, izučio pred sam Drugi svetski rat. Dve godine je bio uz Čeha Frica Langera, kinooperatera, koji je imao putujući bioskop, i leti prikazivao predstave pod šatrama, a zimi u kafanama i hotelima. Leka je o tome ispričao:
Cipele mokre od znoja
– Putovali smo po celoj Srbiji, Bosni, Hrvatskoj, i svugde mi je bilo lepo. Poslednju predstavu imali smo u Žepču, pred sam rat, kada sam po plakatama na ulici video da rat počinje. Jedva sam se dokopao Zemuna i odatle peške stigao u Smederevo. Uspeo sam da se zaposlim u “Sartidu”, ali su uhapsili nas četrdesetoricu. Neki su i stradali, ali ja sam uspeo da odem u partizane. Učestvovao sam u oslobođenju Beograda sa Dvadeset i prvom srpskom. Posle oslobođenja bili smo stacionirani na Karaburmi, gde je došao komandant brigade, odabrao nas desetoricu i rekao da idemo u Gardu.
Tu smo obavljali redovne dužnosti, bili smo na straži. Ali, jednog dana, verovatno pošto su znali da sam kinooperater, odredili su me da puštam filmove u Domu garde.
Pozvao me je major Bogić i rekao mi da ću tu biti mesec dana, dok ne sačekamo čoveka koji treba da dođe sa aerodroma. Tu sam prikazivao filmove i oficirima i vojnicima gotovo tri meseca. Jednog dana pozovu me i kažu da idem u Užičku 15. Znao sam je samo sa spoljne strane, a u zgradi nikad nisam bio.
Kada sam došao tamo, rekli su mi da je kinooperater Bruno otišao na godišnji odmor. Nit’ poznajem aparaturu niti šta, ali sva sreća da su tu bili gosti kod Tita na večeri. Ceo CK. Tamo nema kabine i ja sam montirao aparaturu pred njima, a svi gosti prolaze pored mene. Svakome se poklonim, a poslednji je došao Ranković. Vidi on da sam se ja ušeprtljao. Prišao mi je, pa kaže: “Polako, budi staložen…”. Ja ćutim, ništa ne govorim, a cipele, verovali ili ne, mokre od znoja, ispričao je Konstantinović.
Ukočen od straha
– Velika je to odgovornost. Tito sedi u prvom redu sa Kardeljom i Rankovićem, a u drugom redu Moša Pijade, Koča Popović… Na jednoj od prvih projekcija usred predstave pokidao mi se film, pokvario se projektor, a ja se ukočio od straha. Sav sam se preznojio. Tito je ustao, prišao aparaturi, uzeo alat i popravio ga. I tako smo nastavili projekciju. Leka je tako stigao kod Tita kao kinooperater i ostao trideset dve godine.
– Tito je voleo film i svako veče bila je filmska projekcija. Ja sam Titu godišnje prikazao oko dvesta ili dvesta pedeset filmova, pa ispada da sam ja njemu prikazao preko osam hiljada filmova, ispričao je Leka Minji Suboti.
Predsednik je gledao filmove u Belom dvoru, u Starom dvoru, u rezidenciji na Brionima, u Karađorđevu, u Dobanovcima, u Sloveniji na Brdu kod Kranja, u Plavom vozu…
Išao sam i na sva putovanja sa “Galebom”. Kada se išlo na put sa “Galebom” nosio sam po pedeset, šezdeset filmova.
Na “Galebu” sam proveo četiri stotine pedeset tri dana i preplovio preko sto hiljada nautičkih milja. Jednom, šezdesete godine, nisam mogao da idem na putovanje sa “Galebom”, a umesto mene bili su neki drugi, neki inženjer Šmit i još jedan kinooperater.
Nešto im nije išlo tog dana na projekciji i Tito kaže: “Pa, bogamu, šta taj Leka radi?” Oni mu kažu: “Leka nije pošao na put, ostao je u Beogradu.” Tito naredi da odmah doputujem. I tako ja u avion, i stignem ih.
Naređenje izvršenje
Na pitanje Minje Subote da li se plaćalo iznajmljivanje filmova, čuveni kinooperater je odgovorio:
– Negde, šezdeset i neke godine, Žika, direktor “Morava filma”, upitao me je da li bi mogli naplaćivati filmove, jer mi nismo plaćali iznajmljivanje. Rekao sam mu da ću pitati sekretara. Kada sam to rekao sekretaru, on me uputio na predsednika. Prvom prilikom pitam Tita i kažem mu da mi ne plaćamo iznajmljivanje filmova.
– Pa, zar mi ne plaćamo? Odmah to regulišite. Posle mi Žika iz “Morava filma” reče da to nije očekivao.
Voleo vesterne
A koji je žanr filmova Tito voleo?
– Voleo je akcione, vestern filmove, i sve ostale, ali pornografske filmove nije voleo. Sve filmove je za te moje trideset dve godine gledao do kraja i samo je dva prekinuo – ispričao je Leka.
Jedan američki i jedan… domaći, naš film. Taj domaći sam uzeo sa festivala, jer Tito je sve domaće filmove gledao. Sad neću reći koji je to film bio, ali bio je malo slobodniji.
Te večeri gosti su bili Krleža i njegova supruga Bela. Posle desetak minuta projekcije Tito je pozvao Krležu da malo prošetaju. A drugarica Jovanka i Bela su film odgledale do kraja.
