Nikola Karović, naš poznati interpretator crnogorskih, meksikanskih i grčkih pesama, pevač raskošnog glasa i dugogodišnji solista Umetničkog ansambla JNA, sto dva puta je pevao pred Titom.
Impozantan broj nastupa i ako bi se pomnožio sa dvadeset do dvadeset i pet minuta, koliko najmanje u proseku traje “blok” jednog vokalnog soliste, ispada da je Josip Broz Nikolu slušao ukupno dva dana i dve noći, piše Minja Subota u knjizi sećanja umetnika koji su nastupili pred bivšim doživotnim predsednikom SFRJ. O tome kako je bilo prvi put, Karović je ispričao:
– To je bilo 1954. godine. Vojni rok sam služio u mornarici i bio sam na “Galebu”, gde sam uz pratnju na gitari, jednog drugara iz Zagreba, u slobodnim časovima pevao meksikanske, italijanske i naše pesme. Tito je došao na brod na kraće krstarenje, a komandant mi je saopštio da ću uveče pevati pred predsednikom. Oduzeo sam se od treme i rekao komandantu da sam običan amater i da se plašim kako će to sve ispasti, na šta je on odgovorio da ću dobiti dve smene dežurstva ako ne pristanem – seća se Karović.
– Nastupio sam uz pratnju mog drugara na gitari, ritam sam davao lupajući nogom o pod, tako da se sigurno ceo “Galeb” tresao. Pevao sam “Mamu Huanitu”, “Tri godine sam te sanjao”, “Marucelu”, pesme Domenika Modunja i druge. Kasnije sam prekomandovan na Titovu jahtu “Krajina” gde sam i završio vojni rok.
Sledeći Nikolin nastup pred Titom bio je u Titogradu, ali tada je već bio solista Radio-Titograda.
– To je bilo 1959. godine, i posle nekoliko nastupa pred Titom u toku njegove posete Crnoj Gori, general Milan Žeželj me je pozvao u Beograd, gde sam stigao u mantilu, tada popularnom “trofrtaljcu” i odmah sutradan nastupio u Belom dvoru. Posle toga sam položio audiciju i postao član Umetničkog ansambla JNA, gde sam proveo dvadeset i sedam godina, priča Karović.
Bečki đak
Priča se da je Karović jedini pevač koga je Tito pratio na klaviru, podseća Subota i prenosi pevačeva sećanja kako je do toga došlo.
– Tito je Novu 1965. godinu dočekao na Brionima, a u programu smo učestvovali Ruža Pospiš, orkestar Garde i ja. Bio je lep doček Nove godine, a sutradan sam prolazeći kroz hol rezidencije zatekao Tita za klavirom i pored njega Koču Popovića. Koča me je pozvao i zamolio da ga podsetim na rusku pesmu “Tri godine sam te sanjao”, koju je Tito izuzetno voleo. Tito je počeo da preludira na klaviru i ja sam zapevao. Tada je stigao i Kardelj, pa sam ja uz Titovu pratnju otpevao i “Podmoskovske večeri”.
Na pitanje Minje Subote kako ga je Tito pratio i da li je bilo nekih harmonskih grešaka, Karović je odgovorio:
– I jednu i drugu pesmu, moram priznati, Tito je otpratio bez greške!
I tako je, konstatuje Subota, zahvaljujući Nikoli Karoviću, skinuta misterija sa one poznate slike “Tito za klavirom”, za koju su svi mislili, ali nisu smeli da kažu, da je čista poza. Znači da je Tito ipak bio bečki đak! Da li je on to pokazao i u nekim drugim prilikama, evo šta o tome kaže Nikola.
– Što se mene tiče, jeste. Kada su mi 1962. godine, za pesmu “Mala Grkinja”, koja je prodata u 576.000 primeraka, uručili prvu zlatnu ploču u Jugoslaviji, Tito mi je poslao čestitku, a moji pretpostavljeni u Umetničkom ansamblu, nisu mi čak ni čestitali.
Tito je gotovo sve moje pesme znao napamet, i prijatno me iznenadio kada mi je, dobro se sećam, 3. juna 1976. stigla razglednica sa Svetog Stefana, u kojoj me Tito sa najbližim saradnicima pozdravlja i kaže kako upravo slušaju moje pesme.
Duet sa pudlicom
– Bilo je i neprijatnih trenutaka. Na primer, kada sam pevao Titu, prilazio sam mu blizu i često tapšao i po ramenu. Međutim, u Duilovu kod Splita, kada sam tako prišao generalu Ljubičiću pevajući mu pesmu “Momak veseljak”, gde tekst glasi: “Ako me pitaš ko sam ja…” neposredno posle toga došao mi je general Petkovski, izgrdio me i rekao, kako se usuđujem da se obraćam sa “ti” i tako blizu prilazim saveznom sekretaru. Revoltiran svašta sam mu odgovorio i rekao da nisam znao da je Ljubičić nedodirljiv.
O komičnim trenucima, Karović je, između ostalog ispričao.
– Jednom prilikom dok sam pevao “Malageniju”, upravo kod onog falseta na reči Malage… nija, istrčala je jedna Titova pudlica, stala ispred mene i počela da zavija u istoj intonaciji. Svi su plakali od smeha, a Tito je rekao: “Pa, bogamu Nikola, vas dvoje biste mogli snimiti ploču u duetu. To bi bio veliki uspeh!”
Drugom prilikom na Zlatiboru, taman sam počeo da pevam, kada je na mene od pozadi naleteo konobar sa jogurtom koji je nosio Jovanki i sasuo mi ga za vrat. Kao pravi profesionalac nastavio sam da pevam, orkestar se valjao od smeha, a pokojni Džemal Bijedić, videvši da se nešto cedi sa mene, gledao u plafon, misleći da je počelo da prokišnjava.
Platio spavanje
Na pitanje Minje Subote koliko je novca zaradio posle sto dva nastupa pred predsednikom, Karović je odgovorio:
Nisam dobio ni jedan jedini dinar! Nije mi krivo, jer sam smatrao da mi je to dužnost kao člana Umetničkog ansambla JNA, građanina i umetnika. I ne samo da nisam zaradio ni dinar, nego mi je neka “mastiljara” od oficira, jednom prilikom, poslala račun sa Briona za prenoćište, a spavao sam u kasarni Garde na Brionima i pevao besplatno na dočeku Nove Godine za Tita i zvanice. Platio sam!
Tuš i kuš
U hotelu Korana u Karlovcu napravili smo raspoloženje i štimung ali, negde oko dva časa posle ponoći, admiral Mate Jerković je počeo ironično: “Zahvaljujem se Savki Dabčević i Miki Tripalu što su mi dozvolili da i ja dođem u ovu moju Baniju….” U tom trenutku general iz političke uprave, koji je brinuo o svemu, viknuo je orkestru: “Tuš!” Orkestar je odsvirao tuš, ali Mate Jerković, koji očigledno nije dobro čuo generala, reče: “Šta ti meni generale kuš, kada sam ja bar dva čina viši od tebe!” Brže-bolje sam uzeo mikrofon i zapevao. “Lepe ti je, lepe ti je Zagorje zelene.” Tito je tu pesmu mnogo voleo…
