Naš poznati kompozitor, aranžer i dirigent Kornelije – Bata Kovač, pred predsednikom Titom se predstavio i kao izvođač i kao kompozitor. Mora se priznati da je njegov stvaralački opus, namenjen tim prilikama, bio veoma kvalitetan i muzički vrlo vredan, piše Minja Subota u knjizi o sećanjima umetnika na nastupe pred nekadašnjim predsednikom Titom.
Subota podseća na zanimljivu priču koja je dugo kružila u vezi sa Kornelijevom pesmom “Trla baba lan”. Kornelije je Suboti o tome ispričao sledeće:
– Evo o čemu se radi. Priča je bila sledeća: Tito se vratio sa nekog puta, da li iz Burme ili Tanganjike, i posle vesti ili njegovog govora, Mića Minimaks pusti “Trla baba lan”. To nije bila istina, ali je ipak Stanko Terzić, koji je tada bio glavni urednik Radio Beograda, morao da presluša tri ili četiri dana snimljenog radio programa, da to proveri.
Zabranjena lisica
I tako, mnogi i danas misle da je Mića Minimaks stvarno pustio pesmu “Trla baba lan” posle Titovog govora, ali to je bila samo jedna dobra šala, koja se dugo prepričavala. Pesma “Trla baba lan” nije skinuta sa radio-programa, ali Kornijeva pesma “Gospa Mica gazdarica” jeste. Međutim, sam Korni kaže, da ne stoji iza te kompozicije.
Korni je tu dobro prošao, piše Subota koji se dobro seća i da su neke njegove dečje pesme bile programski “problematične”.
Na primer, veoma popularna Subotina pesma “Razbole se lisica”, nije smela da se peva i emituje kada se Tito razboleo. A tekst te pesme glasi: “Razbole se lisica, suši se ko grana, lečili je brižljivo, nekoliko dana.” A Ljubivoje Ršumović, autor stihova pesme “Išli smo u Afriku”, koju je Subota komponovao i pevao, imao je neprilika sa jednim tada visokim funkcionerom. On mu je rekao da mu je jasna skrivena neprijateljska poruka u toj pesmi, čiji stihovi glase: “Išli smo u Afriku, da sadimo papriku, znate onu žutu, finu, ali ljutu.” Još je rekao Ršumu da “mi ne idemo u Afriku da sadimo papriku nego da okupljamo nesvrstane”.
Još jedna Ršumova i Subotina pesma iz serije “Još nam samo ale fale” je skinuta sa programa Radio Beograda.
To je pesma “Sećanje na aspidu Kosanu”. Stihovi te pesme glase: “Sećanje me često kosne, došla je iz bratske Bosne, to aspida beše silna, ali nervno nestabilna. Što se tiče te pesme, moram priznati da je Ršum bio vidovit.”
“Oj, Sokole” za rođendan
O stvaralačkom opusu za nastupe pred Titom, Kornelije – Bata Kovač je ispričao Minji Suboti:
– Pred Titom sam nastupio tri puta sa Korni grupom, tako da sam i ja imao tu privilegiju da predsednika vidim uživo. Doduše, tri nastupa su skromna cifra u odnosu na neke koji su nastupili preko sto puta.
Dva puta smo nastupili u Domu omladine uoči Titovog rođendana, kada je po običaju tu štafeta prenoćila. To su bili programi gde su se predstavljali uspešni mladi pevači, grupe, glumci… Jedne godine sa Korni grupom sam izveo pesmu “Oj, sokole” iz “Poeme ’41.” Branka Ćopića, a sledeće godine dobio sam zadatak da komponujem rođendansku pesmu za predsednika Tita. Komponovao sam je i moram priznati da je nemam snimljenu, niti imam note, jer sam lepo napisane note, bez ijedne greške, poklonio predsedniku, kada su nas predstavljali na kraju programa. On je to sigurno posle prosvirao na njegovom belom klaviru. Nadam se… – govori Bata Kovač.
Muzika za slet
Kao uspešan mladi kompozitor, Kornelije Kovač je dobio zadatak da komponuje muziku za nastup vojnika na sletu 25. maja, na Stadionu JNA.
– Svakog 25. maja vojska je imala svoju vežbu. Obično je ona bila i najbolja, jer su vojnici svakodnevno vežbali i pripremali se gotovo tri meseca vežbajući koračnice za razne rodove vojske ili pesme iz života vojnika. Ali te godine, jedne od poslednjih proslava Titovog rođendana, bilo je drugačije zamišljeno, govori Kovač.
– Dobio sam poziv da se javim generalima na Banjici. Oni su mi objasnili da bi želeli da vojska vežba na savremeniju i modernu muziku u skladu sa tadašnjim trendovima među omladinom, a da tekstovi budu sa tematikom iz vojničkog života: pešadija, mornarica, avijacija… Interesantno je da je Marina Tucaković pisala tekstove, jer je i onda bila broj jedan i za te teme. Kako je njima muzička podloga bila potrebna mnogo ranije, umesto pevača iz raznih republika, koji su bili odabrani da otpevaju te muzičke deonice, na orkestarsku matricu sam otpevao sve ja sam i predao snimak vojnicima i onima koji su ih pripremali da vežbaju – seća se Kovač.
Desetak, dvanaest dana pred 25. maj, došli su pevači: Mišo Kovač, Jasna Zlokić, Dado Topić, Nada Pavlović i deo Korni grupe i snimili konačnu verziju. Kada je puštena vojnicima, odvežbali su i kada su im dali voljno, sakupili su se oko bine i pitaju pa zašto sad nemamo više onu muziku? Odgovorim im da je to ta ista muzika! Ali oni meni, da je ono bilo bolje. Pa, slušali me dva meseca kako pevam, pa im Mišo Kovač i ostali ne odgovaraju. Navikli na mene – zaključio je Kovač.
Udri do zore
A evo šta je Kornelije Kovač ispričao Minji Suboti o svom trećem nastupu pred Titom.
– To je bilo u restoranu Vinogradi gde je predsednik Tito trebalo da navrati na povratku iz Smedereva. Rečeno nam je da sviramo neke lagane, prijatne kompozicije. Mi, u stvari, nismo imali taj repertoar, ali tu je bio i narodni orkestar Bokija Miloševića. Kada je dolazila kolona, mi smo već u toj bašti bili namešteni i trebalo je da prvi sviramo. Setimo se pesme “Hej, brigade”. I tako počne večera, mi sve nešto tiho, nečujno. Ako se gitarista malo pojača odmah nam daju signale, tiše, tiše! Naravno, Boki je svirao više od nas i u neko doba predsednik se diže, održi govor, televizijske kamere snime, i svi ustaju da pođu. Boki ga zamoli da se slikamo i mi se svi naguramo oko Tita. Ja nevičan takvim događajima, počnem da namotavam kablove, stavljam poklopac na električni klavir. Vidim kolona odlazi, narodnjaci stoje u holu, a Draža Marković se vraća, prilazi mi i kaže: “A sada, udri do zore!”
