Što se zabave tiče, očigledna je razlika između Glamoča 1942. i afričke turneje 1961… Ali, postoje tu i anegdote. Na primer, Seku Ture (predsednik Gvineje) je rekao da mu niko tako dobro nije odsvirao himnu kao naši muzičari i zato i u drugim stvarima očekuje da možemo prirediti iznenađenje, piše Minja Subota u knjizi priča “Kako smo zabavljali Tita”.
Iživljavanje protokola
Kao zanimljiva sećanja, Subota navodi i reči istaknutog umetnika na harmonici Toše Elezovića, koji srećom, kako je sam ispričao, nije učestvovao na afričkoj turneji, ali je od kolega muzičara učesnika, čuo da od čitavog puta praktično ništa nisu videli, jer su stalno bili pod palubom. Na svetlost dana izlazili su samo kad je trebalo da se svira! Pakosnici kažu: imali su sreće, bar nisu veslali!
– Mi smo bili kao između čekića i nakovnja. Protokol se iživljavao nad nama, te šta smemo, te šta ne smemo da izvodimo. Morali smo da sviramo ono što se njima sviđa, a kako su oni puzili pred Titom, to su tražili i od nas – ispričao je Elezović Minji Suboti.
Elezović je, inače, dane i sate proveo pored predsednika Tita, kao muzičar, a slobodno se može reći i kao kompletan zabavljač. Za one koji ga ne znaju, Toša je bio istaknuti majstor na harmonici, muzičar koji je kao mlad momak stupio u akademsko kulturno-umetničko društvo “Branko Krsmanović”, sa kojim je još na početku pronosio slavu naših studenata širom Jugoslavije i sveta.
To je onaj Toša ili Žuti kako ga zovu, koji je sa harmonikom na grudima stajao zajedno sa svojim kolegama iz “Krsmanca” i svirao na Petoj aveniji u Njujorku ispred hotela Valdorf Astorija, u kojem je odseo Tito, a sa svih strana su demonstrirali i pretili četnici i ustaše.
U tim trenucima Toša je sa drugarima predstavljao tu našu snažnu i odvažnu Jugoslaviju, piše Subota.
Panika zbog dosetki
“A što se tiče susreta i nastupa pred Titom, Elezović ih je imao na desetine. Prvi put su njega i njegove kolege iz narodnog orkestra ‘Branko Krsmanović’ pozvali na Brione 1947. godine. Tada nisu znali da idu kod Tita i zamalo, čekajući automobil koji je trebalo da ih odveze na železničku stanicu, nisu otišli na piće kod “Složne braće”.
Za Tošu kažu da je, šaleći se pred Titom, kroz dosetke saopštavao mnoge stvari koje ni u snu nisu smeli da mu kažu njegovi najbliži saradnici.
Poznata je šala kada je Toša Titu rekao da ga ljudi iz njegovog rodnog mesta neizmerno vole i očekuju da ih poseti.
Tito mu je odgovorio da ga to raduje, ali, ipak, zbog mnogih obaveza nije u situaciji da obeća kada će tamo doći. Na to mu je Toša rekao da obavezno dođe, jer će tada napraviti i novi put. O panici koja je tada nastupila među Titovim najbližim saradnicima ne treba ni pričati”.
Na konstataciju autora knjige Subote, koliko smo sati proveli mašući Titu kad je odlazio, dolazio ili prolazio i pitanje da li je i Tito nekome mahao Elezović je odgovorio.
– Jedne nedelje smo žena i ja krenuli na pijacu Zeleni venac. Bilo leto, mi došli na onaj ugao kod banke, nije bilo mnogo ljudi, a Tito i Jovanka krenuli nekud u otvorenim kolima. Moja žena me gurne i kaže: “Vidi, Jovanka pokazuje Titu na tebe.” Kako kola već prođoše, Tito se pridignu, mahnu i viknu: “Tošo!”
Oni milicionari napravili korak bliže ka nama, a žena me munu i reče: “Bežimo na pijacu!”
I eto! Nije tačno da smo mi samo mahali drugu Titu. Čovek krene na pijacu, kad, Tito mu maše iz kola!
Muzičar – budža?
Elezović je Minji Suboti za seriju priča “Kako smo zabavljali Tita” ispričao i sledeće:
– Pričao sam viceve, šalio se… Ponekad, kad bih po mišljenju onih iz protokola preterao, oni bi me kaznili. Ne bi me zvali tri, četiri meseca, pa kad bi Tito pitao “Gde je Tošo?”, oni bi me pozvali…
Prvo sam iz opreza pričao viceve kao one iz austrougarske vojske. Recimo, dvojica vojnika koji hoće da igraju šah, pitaju kaplara da li mogu, a on im kaže – možete, ali nemoj da dižete prašinu. Posle, kad sam odslužio Armiju, pričao sam Titu moje događaje iz Armije. Kad sam mu ih prvi put pričao, slatko se smejao i rekao: “Pa, bogami Tošo, to je kao kada sam ja služio u austrougarskoj vojsci!”
A generalu Žeželju bilo je krivo pa mi je obično govorio: “Pazi, Tošo, dugo nisi bio na vojnoj vežbi!” Priznajem, prepadao sam se!
Inače, odlazak Toše Elezovića u Armiju prepričavao se kao anegdota među muzičarima.
– Ja sam u Armiju stupio sa dvadeset i pet dana zakašnjenja. Bio sam sa “Brankom Krsmanovićem” na turneji po Kini 1957. u decembru, i kako naši nisu potpisali Moskovsku deklaraciju, nas vrate iz Kine, nešto pred Novu godinu.
Sačekam da prođe Nova godina i javim se u kasarnu… Sačekali su me jedan vodnik Slovenac i desetar Srbijanac, neki Milojica Petrović. Pitaju me gde sam do sada, a ja kažem – u Kini! Šta si tamo radio? Ja kažem – bio kod Ču-en-laja. – Je li to onaj što mu jebemo majku na političkoj nastavi? Ja kažem: Jeste. – Pa šta ćeš ti tamo? – To je vojna tajna.
Dobro, kažu oni – nastavlja Toša Elezović. – Daj sanduk da vidimo šta ti je unutra. Mislili su da će naći nešto da se počaste. A ja na unutrašnju stranu poklopca stavio moju sliku sa Titom i Jovankom. Čeprka ovaj desetar, pa odjedanput ugleda onu sliku, ali kako je navikao da Tita vidi u maršalskoj uniformi, a on ovde u civilu, zapita me:
– Je li ovo Tito?
– A ovo desno drugarica Jovanka?
– Jeste.
On će vodniku:
– Druže vodniče, da mu damo zaseban krevet, jebeš mu božju mater, šta znaš kakva je budža, sutra će da poapsi celu kasarnu!
Posebna fotografija
Kada smo jednom prilikom nastupali kod Tita, donesu nam fotografije i ja izdvojim jednu na kojoj on igra kolo, i zamolim predsednika da se potpiše na njoj, ispričao je Elezović.
Gleda Tito tu fotografiju i upita me: “A zašto Tošo baš ovu?” Rekoh: “Pa, Tito igra kako Toša svira!” Nasmeja se Tito i zatraži istu takvu, da mu se na njoj ja potpišem. A ja sam uvežbavao isti potpis kao Titov, samo sam imao još jednu crtu ispod potpisa.
Potpišem se ja, a Tito gleda u taj moj potpis pa upita: “Šta ovo piše?” “Pa, Tošo, odgovorim mu ja”. “Kako Tošo?” – pita on opet. “Pa, evo, ovo je vaš potpis – Tito, a ovo moj Tošo, samo moj ima jednu crtu više” – kažem.
Gleda Tito ta dva potpisa i kaže: “Nema tvoj, Tošo, crtu više, nego crtu niže.”
