Velimir – Bata Živojinović, naš legendarni glumac, za koga kažu da je u filmovima pobio više Nemaca nego general Paton u Africi, što se, naravno, odnosi na period kada je on snimao velike filmove iz NOB-a, mogao bi sigurno da napiše knjigu o njegovim susretima sa Titom i Jovankom.
Kada sam ga svojevremeno zamolio da mi iznese neka svoja sećanja na te susrete, ostao je vrlo suzdržan, ali fer, i kako i sam kaže, u tom druženju sa Titom ima mnogo pikanterija i intime i da o tome ne bi želeo da priča. Ipak sam zabeležio neke njegove “nestašluke”, zapisao je Minja Subota.
– Teško je objasniti neke naše viceve i razgovore. Na primer, on je mene zvao Zagorac, po liku iz onog sjajnog filma “Breza”. Ja mu kažem: “Druže Predsedniče, ja nisam Zagorac, ja sam Šumadinac.” A on odgovori: “Pa to ti je isti…” I sad, šta ja da kažem. Tako smo razgovarali. Bio sam, recimo, za njegovim radnim stolom, gde mu je strug, mala radionica i pitam drugaricu Jovanku: “Ovo ovde, drug Maršal ima radni sto, ovde on radi, ima zanimaciju, a gde je kuhinja, zaprška?” Ona zaprepašćena. Eto, tako smo razgovarali.
O caru Selasiju
Prepričavalo se da je jedini Bata Živojinović iznenadio Tita pitanjem da li ima para. Evo šta Bata lično o tome kaže:
– Jesam, pitao sam ga, a on kaže: “Pa, šta ja znam. Ja plaćam ove životinje (misleći na zoološki vrt na Brionima) i ne znam koliko to košta. Ne znam ni koliko me košta i ovaj Selasije bogati, na glavu mi se popeo. On ima svoju kuću ovde. Viđamo se mi kao komšije, on je stalno tu…”
Batu Živojinovića znamo kao filmskog junaka često u ulogama ljudi u akciji, sposobnog, spretnog i hrabrog. Ali, mnogi ne znaju da je on jedini “kidnapovao” Tita uz pomoć Ljubiše Samardžića.
– Tačno je to. “Kidnapovali” smo ga iz Pulske arene, iako je te večeri odmah posle prikazivanja filma “Neretva” trebalo da ide u Split. Još u gledalištu sam mu rekao da je ekipa spremila prijem za njega. Kada se završila projekcija, Pula je bila obezbeđena, kolona kola i milicije spremna da ga odvede do broda. Pitam ja njega da li bi pošao, a on kaže: “Pitaj Jovanku, ako ona pristane, ja idem.” Ljubiša Samardžić je pitao i Jovanka, kaže u redu je. Kada smo izašli pred Arenu kolona čeka, a Tito kaže: “Samo malo lijevo, da prođem” – i mi zbrisasmo. Mi otišli na Verudelu na terasu, sedeli i zabavljali se. Obezbeđenje čeka, nema ga ceo sat, gde je, je li je prošao, ma kakvi prošao, panika…..
Poseta Vangi
I tako, Tito je te noći krenuo Galebom za Split, održao onaj čuveni govor koji je mnoge “oladio” i skinuo sa funkcija, a sve nas bacio u brigu. Da su Bata, Smoki, Sofija Loren, Karlo Ponti i kompanija ta večeri na terasi Verudele bili uporniji i “tvrđi”, možda bi taj govor odložili ili bar malo ublažili.
U ratnim filmovima iz tog vremena mnoge uspešne uloge ostvario je i Smoki Samardžić a svojevremeno mi je ispričao ineteresantan događaj koji vredi pomenuti.
– Bilo je leto hiljadu devet stotina i neke, i stigao mi je poziv iz Predsednikovog kabineta da trećeg avgusta grupa filmskih umetnika treba da poseti Tita na Vangi. Rečeno je da je poseta neoficijelna. To me je obradovalo, ali bio sam na mukama kako se obući na temperaturi od 35 stepeni u pet časova posle podne. Odlučio sam da obučem lanenu belu košulju i bele pantalone. Kada sam stigao na pulski molo video sam da su sve zvanice u svečanim crnim odelima. Osećao sam se neprijatno a još strašnije mi je bilo kada sam ispred slavoluka od zelenila ugledao našeg domaćina, predsednika Tita, u svetloplavom odelu sa kravatom. Ali, šta da radim, iz ove kože se ne može. Među poslednjima sam prišao Titu i pozdravio se, a on, videvši me tako obučenog, reče: “Ljubiša, danas je zaista tako toplo.” I skide kravatu, skide i sako. Meni pade kamen sa srca.
“Krao” tompuse
– Mene su često gotovo “apsili” jer sam uvek nešto krao kod Tita. Morao sam, za uspomenu. Upaljače, tabakere, tompuse, sve što je na stolu, a ovi iz obezbeđenja, naravno, sve vide i prstom mi prete, kao – pazi šta radiš. Ali čim ja krenem na brod, oni kažu – daj sve to natrag, i u stvari, oni mažnjavaju. Ja se sledeći put žalim Titu, a on kaže: “Pa, koji su ti?” A ovi iz obezbeđenja se posakrivali iza jela i stubova. Dok sam ja govorio Titu oni mi prete prstom, a onda svi zbrišu kada treba da pokažem na njih – ispričao je svojevremeno Bata Živojinović.
“Nisi ti za popa”
Što se tiče naših kapitalnih ratnih filmova, Titovo mišljenje o njima bili su i izvršna odluka i cenzura. Evo sećanja Bate Živojinovića na prvo pregledanje materijala filma “Sutjeska”.
– Ja sam igrao popa Vladu Zečevića. Na šubari sam imao petokraku, pantalone nabijene u čizme i crnu košulju, veliki krst i pištolj koji mi je visio. Tito je tada prvi put gledao materijale i fotografije iz filma i kaže mi: “Pa, jebem ti boga, ovo ti ništa ne valja!” Ja se naravno spakujem, sednem u kola i u Beograd. Ovi iz ekipe pitaju: “Pa, gde si?” “Ma nosite se… čovek rekao da ne valja a vi ćete sada da kažete da valja: gotova stvar.” Tako je i bilo. Tri meseca smo prekinuli snimanje. Meni su na kraju dali da igram ulogu koju je trebalo da igra Hari Kriger. Međutim, ta uloga Vlade Zečevića je bila sjajna, filmski atraktivna. Tu ulogu je igrao Stole Aranđelović…
