Diplomirani inženjer Aleksandar Luj Todorović je jedan od naših najvećih stručnjaka za televizijsku i video-tehniku, a dobitnik je i evropske nagrade za razvoj i standardizaciju prvog digitalnog magnetoskopa. Naravno, u vreme kada je on dobio to priznanje, niko se u našoj Televiziji nije “potresao”, pa su ga čak iz tehničkog sektora prebacili i postavili za generalnog sekretara JRT-a, koji se uskoro “ugasio”, kao i naša velika Jugoslavija, ističe Minja Subota u svojoj knjizi.
Luj se godinama amaterski, ali gotovo profesionalno uspešno bavio mađioničarkim trikovima, i kao mađioničar nastupio je na jednom dočeku Nove godine u Beogradu i to pred Titom.
Vibova pomoć
Evo šta o tome Luj kaže:
– Ja sam sticajem okolnosti bio u grupi koja je organizovala program dočeka Nove godine za predsednika Tita u Starom dvoru, današnjoj zgradi Predsedništva Srbije. To je bilo početkom šezdesetih godina, a u odboru su bili: Dušan Makavejev, Muci Draškić, Dejan Đurković, Vuk Babić, Vlada Bulatović – Vib… Mi smo tih godina više puta zajedno nastupali na nekim priredbama, a ja sam u to vreme još bio student. Zajedno smo pripremali scenario tog dočeka i sve je trebalo da bude duhovito i zabavno. Bilo je opreza. Imali smo i “ispomoć”. Tu je bio jedan dušebrižnik, koji je stalno sedeo sa nama. I sećam se da kad god bi mi smislili nešto duhovito i taj se nasmejao, Vlada Bulatović Vib bi rekao: “Čim se on smeje, briši, to ne valja”, tako da nas je “usmeravao” šta može da uđe u tekst, a šta ne može. U samom novogodišnjem programu izveo sam tri ili četiri mađioničarska trika, i svi su oni bili propraćeni satiričnim komentarom. Naravno da sam imao tremu, jer tada je stvarno bila čast nastupiti pred Titom.
U tom novogodišnjem programu su učestvovali i vokalni solisti.
– Sećam se da smo u jednom trenutku na tim dogovorima rekli da bi tu dobro došao i Đorđe Marjanović, ali on je nažalost već angažovan u Nišu. Na to je naš “dušebrižnik” rekao, da tu nema problema. Otišao je na telefon i kad se vratio saopštio nam da imamo i Đorđa. I tako, te godine Nišlije nisu imale prilike da se vesele uz Đorđa.
Pudlice i kratki spoj
Inženjer Aleksandar Todorović bio je jedan od onih koji su bili zaduženi i za televizijski prenos Titove sahrane. Zahvaljujući tome što su bili uključeni mnogi video-tejpovi kako bi zabeležili sve detalje ovog događaja, na jednom snimku, koji naravno nije ušao u TV prenos, zabeležen je i sledeći detalj.
Na tribini pored Titovog groba bili su svi državnici koji su došli na Titovu sahranu i između ostalih jedan pored drugog stajali su Brežnjev i njegov ministar inostranih poslova Gromiko. Bilo je jako sunce, a Gromiko je na glavi imao beli šešir. Brežnjevu je očigledno sunce smetalo i dva tri puta je pogledao Gromika i njegov šešir i onda je jednostavno uzeo šešir sa njegove glave i bez reči ga stavio sebi na glavu. Zna se ko je gazda!
Evo sećanja jednog od onih koji je godinama kao član ekipe TV Beograd realizovao sva događanja pa i detalje sa zabavnih programa koji su se odvijali pred Titom. Dragomir – Lala Dragaš, tada u funkciji majstora rasvete, sećao se niza anegdota.
Kad god se snimalo, rasveta je uvek prva ulazila i nameštala uređaje. Tako je bilo i ovog puta i kada su sve namestili, čekali su da ih pozovu u Titov kabinet. Kada su ih pozvali, ekipa je ušla, Lala je uključio flizolajt, koji je, istog trenutka eksplodirao! Svi su se skamenili i zanemeli. Jedan iz obezbeđenja je prišao u tišini i pokupio staklo, a Tito se ponašao kao da se ništa nije dogodilo. Bilo je očigledno da će se odmah nakon snimanja povesti istraga da bi se utvrdilo šta je posredi. Lakom “ekspertizom” je utvrđeno da su se Titove pudlice u međuvremenu popiškile u flizolajt, što je i prouzrokovalo kratki spoj i eksploziju.
Svi su bili nevini! I pudlice, naravno…
Trik sa novinama
– Sećam se, kad smo završili program i seli za sto koji je bio predviđen za nas, gde smo bili počašćeni, u jednom trenutku došao je jedan drug i rekao mi da bi Leka Ranković želeo da mu ponovim onaj trik sa novinama. To je trik kada novine iscepam i onda ponovo te iste pokažem cele. Na sreću, ja uvek spremim i “napakujem” novine da imam za rezervu. Tako sam na Lekino zadovoljstvo još jednom uspešno izveo taj trik – ispričao je Luj Todorović Minji Suboti.
Ranjavanje u Sarajevu
Ipak, afera sa pudlicama se za Lalu Dragaša srećno završilo. Ali, Lali đavo ne da mira, i kasnije se on prihvatio kamere. Kao dobrog snimatelja, Rojters ga je u vreme rata u Bosni i Hercegovini uputio u Sarajevo. Savesni Lala bio je uvek na pravom mestu ali je u jednom trenutku i preterao, i na njegovu nesreću ranio ga je geler. Srećom, dobro je prošao sa lakšim ranjavanjem. Koliko se sećam, svi svetski televizijski kanali zabeležili su ovaj događaj, jer je Lala u tom trenutku bio u kadru mnogih izveštača, koji su, naravno, bili na pristojnom odstojanju. Mora da je Lala u tom trenutku pomislio: “Eh, lepa, mirna Titova vremena…”
