Naš istaknuti violinista i profesor Tripo Simonuti, jedan je od retkih umetnika iz sveta ozbiljne muzike, koji je redovno dobijao pozive za nastupe pred predsednikom Titom. Pred Josipom Brozom je muzicirao više od 50 puta. Evo šta o susretima sa Titom kaže sam Tripo Simonuti:
– Bio sam mlad i još uvek student i verovatno sam imao i sreću. Ne znam zašto su me voleli. Ne mogu da tvrdim da sam ja bio jedini instrumentalista violinista koji je nastupao pred Titom, ali svi oni koji su stalno bili sa njim, govorili su da ne može da se desi da neki državnik dođe u posetu, a da ja ne nastupim. Verovatno se i predsedniku sviđalo to što sam svirao. Uvek pred moj nastup pitao me je: “Šta ćeš mi večeras lepo svirati?”. Znam da je voleo Masneove “Meditacije”, “Vals sentimental” Čajkovskog, poneku Bramsovu “Mađarsku igru”.
Susret sa Pertinijem
Na pitanje da li je sam birao repertoar za nastupe, Tripo odgovara:
– Naravno, niko mi nije ništa nametao i sugerisao.
Poznato je da je Tito svirao klavir. Uglavnom su to bile kompozicije ozbiljne muzike, ali znao je korektno da otprati i neku rusku pesmu i romansu. Upitao sam Tripa šta on misli o predsedniku kao pijanisti?
– Ja ne mogu da kažem kako je on svirao klavir, jer ga nisam slušao. Znam da je imao divan beli klavir sa mnogo nota na njemu. Tu je bio Šopen, tu su bile najteže stvari. Ja ne znam da li je on te kompozicije svirao, ali mogu da kažem ono što su mi profesionalci rekli, a to je da je on pomalo svirao klavir.
Tripo Simonuti je nastupao uvek kada su dolazili svetski državnici, kraljevi i predsednici država:
– Sećam se koncerta koji mi je ostao u divnoj uspomeni. Mislim da je to bio i poslednji koncert koji je Tito priredio. Gost je bio predsednik Italije Sandro Pertini, veliki Titov prijatelj. Te večeri sam svirao jedan od Vivaldijevih koncerata sa izvanrednim kamernim orkestrom Pro muzika, kojim je dirigovao Đura Jakšić. Sećam se da mi je posle koncerta prišao Pertini i rekao mi da imam italijansko prezime. Ja sam mu odgovorio da sam Jugosloven i otac i deda su mi odavde, možda pradeda. Predsednik Pertini je bio iznenađen Vivaldijevim koncertom. Rekao mi je da taj koncert nikada nije čuo. Ja sam odgovorio da je to i logično jer ga je dve godine ranije pronašao dirigent Đura Jakšić i to je bilo jedno od prvih njegovih izvođenja.
Da li je za umetnike bila čast nastupiti pred Titom?
– Svakome je bila velika čast da nastupi pred predsednikom. Ne mogu da shvatim neke izjave koje sam pročitao, da je bilo strašno teško odbiti, da se moralo ići.
Vežbao u kupatilu
Tripo Simonuti je u to vreme bio mlad umetnik. Tito ga je dobro upoznao i neobično cenio to što on radi. Samim tim je bio u prilici da od predsednika zatraži i neku uslugu.
– Ja sam živeo sa suprugom i dve moje ćerke, Anom i Irenom. Ana je imala godinu dana, a Irena tri i živeli smo u stanu od dvadeset i osam kvadrata. Nije bilo lako. Vežbao sam u kupatilu. Sećam se da su me pitali Tito i Jovanka kako živim, kako je sa stanom. Ja sam rekao odlično i ispričao sam o mojoj porodici. Posle tri, četiri meseca pozvali su me da se javim i ja sam se uplašio da nisam možda ispričao neki zabranjeni vic. Rekli su mi da predsedniku nisam rekao istinu. Upitali su me koliki imam stan? Ja sam im rekao, a oni su me pitali da li je to dovoljno? Ja sam im odgovorio da sam ja srećan, imam dobru porodicu i da uvek gledam one iza sebe. Ima ljudi i porodica koji nemaju ni sobicu. Čovek je srećan ako tako gleda na život. Posle izvesnog vremena dali su mi proširenje.
Kako su izgledali ti koncerti u Titovim rezidencijama?
– Prvo bi održali koncert, a posle je bila večera. Nekad su večere bile za mnogo zvanica, a često su to bile samo intimne večere. Bio sam mlad i uvek sam mislio da mene gledaju kako ne znam da jedem. Jednom prilikom dolazi kelner i kaže da je na jelovniku “ptica u gnezdu”. Ja kažem: “Znate, ja ovo ne jedem”. Plašio sam se, ne daj bože, da ne pojedem gnezdo umesto ptice. Posle sam video da je to obično parče mesa.
Zahvaljujem se Tripu Simonutiju na ovim sećanjima. Kao profesoru, mnogi violinisti mogu da mu budu zahvalni za uspešnu muzičku karijeru.
Izvinjenje Milki Planinc
Zapitao sam Tripa da li je bilo treme ili nekih interesantnih i neočekivanih događaja?
– Bio je jedan interesantan događaj na Brionima. U pitanju je bila Milka Planinc, tada predsednik SIV-a. Ja sam silazio niz stepenice i sreo sam jednu ženu obično, skromno obučenu i pomislio sam da je ona šef posluge. Rekao sam joj da sam iznenađen koliko je sve uredno i počišćeno i uvek je čisto kada dođem. Ona me pogleda i nasmeje se i kaže: “Jeste, jeste, ja njih dosta teram. Vidite, i svaka slika je s gornje strane obrisana. I belim rukavicama da pređete videli biste da nema prašine”. “A svaka vam čast”, ja kažem, “verovatno su i Tito i Jovanka zadovoljni”. I mi se pozdravimo i kažem, videćemo se i drugi put kad dođem. Uveče dolazim ja u smokingu na nastup. Izlazi moj pijanista i ja počinjem da se štimujem. Pogledam prema Titu, a s jedne njegove strane sedi Jovanka, a sa druge dama koju sam sreo na stepeništu, i shvatim da je to Milka Planinc. Ona mi samo mahne rukom, a ja u zemlju da propadnem. Posle smo se sreli i ja sam se izvinio, a ona mi je odgovorila, da joj se odavno ovako nešto lepo nije desilo.
Buket od 99 ruža
– Moram priznati da je Tito bio pažljiv prema meni. Da sam mu tada bilo šta tražio verujem da bi mi učinio. I kao što sam rekao, ja nisam tražio honorar i ne znam da li je bilo još takvih. Jednom prilikom iznenadio je i suprugu i mene. Ja sam bio na Brionima. Tada smo imali Anu, a Irena je bila na putu. Tito je poslao ogroman buket ruža na kuću, koji je jedva prošao kroz vrata. Bilo je, čini mi se, devedeset i devet ruža. Bio je pažljiv. Ne znam da li je to on činio ili neko iz protokola, ali vodio je računa o umetnicima – ispričao je Tripo Simonuti Minji Suboti.
