Osim univerzalnih pravila, ne postoji neki poseban savet kako se ponašati tokom zimskih meseci kako bi se smanjila mogućnost povreda. Ne bi trebalo izlaziti u periodima dana kada je poledica, ako je to moguće, ako nije, onda treba biti posebno oprezan, što je važno pre svega za starije, kaže ortoped Vuk Vučić, zaposlen na Institutu za ortopediju Banjica i predsednik udruženja lekara Ujedinjeni protiv kovida.
– U toj takozvanoj sezoni padova, kada se dešavaju traumatske povrede, prednjače prelomi u regiji ručnog zgloba ili kuka, a neretki su i prelomi kompresivne strukture kičmenog stuba. To često vidimo kod žena u menopauzi, koje imaju osteoporozu pa bi i za njih preporuka bila da koriste neki od preparata za mineralizaciju kostiju – kaže dr Vučić.
On objašnjava da se prelomi u regiji ručnog zgloba, kao i kompresivne osteoporotične frakture lumbalnog dela, tretiraju najčešće neoperativno, dok je za prelome u regiji kuka gotovo uvek potrebna operacija.
– Kada neko primeti osobu da je pala i noga joj je blago skraćena, u spoljnoj rotaciji odnosno upolje, najčešće se radi o prelomu kuka, i najbolje je takvu osobu ne pomerati puno nego odmah pozvati hitnu pomoć – naglašava dr Vučić.
On ističe da su među prelomima kuka najopasniji prelomi trohanternog masiva zbog velikog krvarenja koje ih prati, zbog čega u razvijenim zemljama postoje protokoli po kojima se ovi prelomi zbrinjavaju u roku od šest do 48 sati.
– Američko društvo anesteziologa dalo je pre par godina preporuku da se takvi prelomi kod starijih tretiraju kao infarkt miokarda, odnosno da se takvi ljudi što pre uvode u salu bez obzira na komorbiditete, što dovoljno govori o ozbiljnosti tih povreda. Ovo su povrede pri kojima pacijent što duže čeka operaciju sve više gubi krv i sve se teže vraća u stanje da može uopšte da bude operisan. Kod dužeg čekanja raste i broj perioperativnih komplikacija – kaže dr Vučić.
Upitan da li kod nas postoje slični protokoli, odnosno da li se ovakvi prelomi hitno operišu, on kaže da nažalost to nije uvek slučaj.
– Naš sistem je preopterećen da bi mogao takvim tempom da zbrinjava te povrede i zbog nedostatka kadra. Nemamo sistem koji to može da iznese na tom nivou – objašnjava, dodajući da to nije isključivo vezano za period od poslednje dve godine i za pandemiju.
Upravo je u prethodnom periodu njegova ustanova bila posebno opterećena, jer se ka njoj upućuju sve povrede, zbog čega Vučić kaže da postoji konstantno veliki priliv trauma. To ujedno i znači da lekari nemaju vremena da se bave manje hitnim slučajevima, pa su liste čekanja sve duže i duže.
– Mi imamo ekstreman problem sa listama čekanja, ljude od pre kovida koji su bili zakazani nismo operisali, liste strašno rastu, za operaciju kuka se čeka oko tri godine, koleno oko šest. Mi ne možemo normalnim tempom da radimo, što zbog nedostatka anesteziologa, što zbog ogromnog priliva traume koji se tokom kovida sve vreme upućivao na nas – kaže dr Vučić, ističući da će biti potrebno dosta vremena da se stvari vrate u normalu.
Upitan da li bi rešenje možda moglo da bude u operacijama na privatnim klinikama koje bi finansirao RFZO, kaže da je takav model moguć i u ovoj situaciji dobar.
– Tako se radi u drugim zemljama, jedino je važno da RFZO šifrira kako treba i odredi cenu koja bi bila prihvatljiva – zaključuje.
