Milioni ljudi večeras će ispratiti staru i dočekati Novu godinu, nadajući se da će im ona doneti više sreće i lepih trenutaka. Širom sveta, uz puno buke i pompe, šampanjac, razmenu poklona, svečane toalete i vatromet slaviće se dolazak 2023. Iako je doček kakav poznajemo produkt modernog doba, slavlje ulaska u novo razdoblje staro je gotovo koliko i sam čovek, a mnogi običaji vezani za ovaj dan vuku korene iz daleke prošlosti.
Ravnajući se prema zvezdama, bez čuda moderne tehnike, stari narodi su obeležavali smenu doba, prelaz u novo razdoblje, a najraniji pisani tragovi novogodišnje proslave ukazuju na stari Vavilon, oblast nekadašnje Mesopotamije. Novu godinu slavili su i Rimljani, ali se njihov kalendar menjao sa svakim novim vladarom sve dok rimski Senat 153. godine pre nove ere nije “ustoličio” 1. januar kao početak godine. Bio je to praznik sveopšteg veselja – čestitalo se, delili su se pokloni i priređivale raskalašne proslave u čast boga Janusa. Rimljani su dolazak nove godine slavili kao simbol početka novog života, novih nada za budućnost i lepih želja, a to značenje se zadržalo do danas.
Stari Germani su dolazak nove godine povezivali sa radovima u polju. Kako zima u njihovim krajevima počinje sredinom novembra, oni bi tada završavali žetvu, okupljali se i veselili slaveći dobru godinu. Svi ovi običaji, u osnovi paganski, postojali su mnogo pre dolaska hrišćanstva, koje je dugo zaziralo od slavljenja Nove godine 1. januara jer su crkvene glavešine u tome videle ostatke starih verovanja. Tokom dobrog dela srednjeg veka za početak godine uzimao se najradosniji hrišćanski praznik – Božić. Tek od 12. veka i crkva polako prihvata 1. januar.
Iako je tačan datum kada su Srbi počeli da slave Novu godinu nemoguće odrediti, praznik na značaju dobija posle Prvog, a naročito posle Drugog svetskog rata.
– Nema preciznih podataka kada smo počeli da slavimo Novu godinu. U tradicionalnoj kulturi, posebno u srpskoj srednjovekovnoj državi i u vekovima ropstva pod Turcima glavni praznik koji se slavio u ovo doba godine bio je Božić. Praznovanje Nove godine nije se odmah odomaćilo u narodu, u međuratnom periodu, proslave su organizovane uglavnom u gradskim sredinama, dok svoj puni zamah i smisao koji danas ima ovaj praznik dobija tek posle Drugog svetskog rata. Slavljenje Nove godine kod nas je bio običaj koji se nastavljao na Božić. Mi slavimo i Novu godinu po julijanskom kalendaru, poznatu još i kao Mali Božić ili Vasilica, što je bilo ime koje se održalo do Drugog svetskog rata. Za Novu godinu su tradicionalno bila vezana mnoga verovanja i običaji, a posebno magijske radnje. Recimo, čuvao se ugarak iz badnjaka, od Božića do Malog Božića, da bi se obezbedila plodnost i berićetnost u zajednici. Takođe se čuvala glava od božićne pečenice. To su neke radnje koje su zaboravljene, ali značajne za našu tradiciju. A to nije samo jednoznačna srpska tradicija, već i viševekovno religiozno hrišćansko nasleđe, pa i dosta slojeva starobalkanske i slovenske kulture i religije – objašnjava etnolog Saša Srećković.
Mnogi smatraju da su komunisti iskoristili sekularni praznik, Novu godinu, da potisnu slavljenje Božića. Međutim, Srećković ističe da je to delimično tačno, ali i da ovaj praznik nije potpuno svetovni koliko svi misle.
– Nova godina nije sasvim sekularna proslava, tu se spaja veliki broj različitih uticaja i folklornih tradicija, naročito paganskih. Postoje razni faktori, naš narod i naša zemlja su na geografskom prostoru gde su se slivali kulturni uticaji sa raznih strana. Naravno, i uslovi života u određenim podnebljima, seoskim ili gradskim oblastima su uticali na naša praznovanja i verovanja – zaključuje Srećković.
Buka tera zle duhove
Nova godina se kroz istoriju slavila shodno vremenu u kojem se živelo, ali je uvek podrazumevala puno buke, pompe, jela i pića, dok je danas neizostavan detalj vatromet, kao i razmena poklona. Običaj novogodišnjih parada, koje se i danas upražnjavaju u nekim zapadnoevroskim zemljama datira iz ranih perioda istorije. Glavna uloga parada je stvaranje buke koja će oterati zle duhove i demone, a tamo gde nema parade, zamena može da bude i sviranje sirena na automobilima, kucanje čašama, lupanje u bubnjeve i lonce, glasna muzika i vatromet.
Sve “godine” na planeti
Većina zemalja početak nove godine računa od 1. januara, ali nekoliko kultura ostalo je van ovog koloseka. Kinesku novu godinu dočekuje više od 1, 3 milijardi ljudi, a obeležava se između 21. januara i 21. februara. Jevreji praznuju takozvanu Roš hašanu koja po gregorijanskom kalendaru može da bude između 5. septembra i 5. oktobra. Persijska ili iranska Nova godina obeleževa se prvog dana proleća, dok se na Tajlandu praznuje Songkran od 13. do 15. aprila i zapravo je budistička nova godina. Indija je zemlja sa puno kultura i religioznih grupa, pa je teško pobrojati sve Nove godine koje se ovde praznuju. I u Srbiji Novu godinu već tradicionalno dočekujemo i 31. decembra i 13. januara, po julijanskom kalendaru.
