Bolesti srca i krvnih sudova su neprijatelj “broj jedan” i u Srbiji i u svetu. Među njima, moždani udar je treći po učestalosti uzrok i obolevanja i umiranja, i najčešći uzrok invaliditeta.
U Srbiji godišnje više od 25.000 ljudi doživi moždane udare, a 7.500 ljudi ga ne preživi. U zavisnosti od rizika i starosne dobi, moždani udar je broj jedan uzrok smrti kod žena u Srbiji, ali je jednak rizik za oba pola kad se pređe 70. godina života, odnosno kada je, kako kaže Prof. dr Arsen D. Risitić, specijalista interne medicine i kardiologije, nagomilan broj faktora rizika kod svih.
Dr Risitić za “150 minuta” napominje da učestalost kardiovaskularnih bolesti svakako raste sa vremenom i kako godine odmiču, rizik za srčane i moždane udare raste, ali dodaje i da anomalija može dovesti do pucanja krvnog suda što se može desiti i u mnogo mlađoj životnoj dobi.
– Imamo dve vrste moždanih udara, jedno je infarkt mozga koji nastaje zapušenjem krvnog suda i drugi koji je ređi, javlja se u negde oko 15 odsto slučajeva i nastaje pucanjem krvnog suda koji dovodi do moždanog krvarenja. I jedan i drugi dvode do relativno sličnih siptoma – nadovezala se prof. dr Dejana Jovanović, specijalista neurologije.
Prema njenim rečima, preventivni simptomi ne postoje kao takvi.
“Za moždani udar najčešći uzrok je hipertenzija koja ne boli i ne motiviše pacijenta da se javi lekaru i ona je jedan od razloga zašto je u našoj populaciji povećan procenat pacijenata sa moždanim udarom u mlađoj živtnoj dobi do 40 godina. Upozoravajući simptomi su isti oni pri kojima se manifestuje jedan potpuni moždani udar, ali traju kraće – prosečno 10 do 20 minuta, najviše do 60. Manifestuju se slabošću jedne strane tela, smetnjama u govoru ili potpunim gubitkom ili nejasnim govorom, naglo nastalom nestabilnošću pri hodu ili teškom glavoboljom…”
Ona objašnjava da ako to traje do pola sata i prođe bez bolova, da lekari to zovu tranzitornim ishemijskim atakom, što je jedna prolazna epizoda, ali alarmanta i to je situacija kada se morate odmah javiti lekaru da bi se uradila odgovarajuća ispitivanja i snimanje krvnih sudova koji će možda otkriti preteće zapušenje krvnog suda. To daje lekarima mogućnost da reaguju dok ne dođe do punih simtoma jer je tada vrlo teško lečenje moždanog udara.
