Kraći dani, hladno, mračno… zimi nam obično pada raspoloženje. Ali neki od nas razvijaju i pravu sezonsku depresiju. Kako je prepoznati i šta učiniti?
Dok trepneš, prođe dan. Ovo nam se često događa tokom hladnog, tamnog zimskog perioda. Osećamo se umorno, iscrpljeno i bezvoljno.
A kako se godina bliži kraju i dolazi vreme za svođenje računa, to smo zamišljeniji i melanholičniji – hvata nas „zimski bluz“.
„To poznaje skoro svako“, kaže zamenica direktora Nemačke organizacije za pomoć u depresiji Ines Keita. Dakle, ako je u pitanju samo slabije raspoloženje, nema razloga za brigu.
„Zimska depresija je pak sezonska depresija koja, za razliku od zimskog bluza, zahteva lečenje“, objašnjava psihološkinja Keita.
Iako simptomi mogu biti slični, kod zimske depresije mnogo su izraženiji i ne javljaju se samo nekim danima, već traju. „Kad imamo zimski bluz, još uvek uživamo u mnogim stvarima, poput poseta božićnom vašaru“, kaže ona.
S druge strane, oni koji pate od zimske depresije gotovo više ne osećaju radost, nemaju nade i povlače se iz društvenih aktivnosti.
Prema Keiti, jedine razlike između zimske depresije i „klasične“ depresije – osim sezonskog karaktera – jesu povećane potrebe za kalorijama i više sna. „Ovo je netipično za depresiju, koja je obično praćena gubitkom apetita i poremećajima spavanja“, kaže ona.
Prema procenama Nemačke organizacije za pomoć u depresiji, oko jedan do dva odsto ljudi u Nemačkoj pati od zimske depresije, koja se sa sigurnošću može utvrditi samo ako se ponavlja u hladnim i tamnim mesecima.
Uzroci takve depresije su složeni i još nisu do kraja istraženi. Nedostatak svetla verovatno igra značajnu ulogu jer izbacuje naš biološki sat iz ravnoteže.
Diter Kunc, berlinski lekar specijalizovan za poremećaje sna, smatra da s početkom sezone prehlada ljudi prelaze u modus koji podrazumeva štednju energije, odnosno padaju u svojevrsni „zimski san“.
„Oduvek je bilo tako, i kod naših predaka, koji su se povlačili u svoje pećine kako bi uštedeli energiju čim bi napolju bilo hladno i mračno“, kaže on.
Od tada, kaže on, živimo od svojih skladišta energije – i ništa se nije promenilo do danas. Takođe se prilagođavamo manjku svetla i padu temperature usporavajući svoju fiziologiju.
Sat više sna zimi
„Merljivo drugačije funkcionišemo leti i zimi, bez obzira na to da li to primećujemo“, objašnjava Kunc.
Najnovija otkrića pokazuju da nam treba više sna u hladnoj sezoni. „Odrasli u Berlinu zimi u proseku spavaju sat vremena više nego leti“, kaže Kunc, koji je to ispitivao sa svojim timom.
Duboki san, kako kaže Kunc, koji je važan za regeneraciju, traje pola sata duže zimi.
No, nemaju svi ljudi koji u jesen pređu na „štedljivi“ način rada dovoljno rezervi tokom cele zime.
„Čim se zalihe potroše, kolabiramo – i razvijamo zimsku depresiju“, kaže Kunc. Za većinu ljudi to se događa tek u februaru ili martu.
Rešenje? „Prevencija, odnosno skraćivanje zimskog sna produžetkom leta“, kaže Kunc.
Više svetla?
No ne morate putovati na jug na nekoliko sedmica da biste upili sunce i napunili skladišta energijom. To se može i kod kuće.
„Čim dan počne, trebalo bi da iskoristite svu prirodnu svetlost koju možete dobiti, čak i sivi dani pomažu“, savetuje Kunc. Pri tome je važno tu i tamo gledati u nebo.
Ako morate da provedete ceo dan u kancelariji, mogu pomoći takozvane „dnevne lampe“, one koje imaju najmanje 10.000 luksa i jake su kao i dnevna svetlost.
Ujutru pola sata do sat upotrebe takve lampe čini čuda, kažu stručnjaci. Posebno ako se tu i tamo gleda direktno u svetlost.
Svetlosna terapija često se preporučuje za lečenje zimske depresije. Kao što je uopšte slučaj s depresijom, može se propisati i psihoterapija, ili čak lekovi, kaže psihološkinja Keita.
„Ako mislite da ste bolesni, treba da potražite stručnu pomoć i ne nadate se poboljšanju na proleće. Prvi kontakt je vaš porodični lekar“, kaže ona.
Ovo je takođe važno da bi se razjasnilo da li se radi o zimskoj depresiji ili o onoj klasičnoj.
