Kada je reč o tajnim susretima bračnog Miloševića sa liderima opozicionih stranaka, svakako je najkontroverzniji odnos koji su imali prema Vuku Draškoviću, lideru Srpskog pokreta obnove.
Nekadašnji član ličnog Miloševićevog obezbeđenja tvrdi da postoje dokumenta, listinzi poziva da je Drašković u jednom periodu bio u stalnoj komunikaciji sa tadašnjim predsednikom SR Jugoslavije.
“U jednom periodu Vuk Drašković je bio uporan da se čuje sa predsednikom. Ne samo u mojoj smeni, već je zvao i u smenama i drugih mojih kolega koji su mi rekli da je zvao je Vuk Drašković i da predsednik nije hteo da se čuje sa njim. Čak nam je i predsednik prenosio:
– Čovek me davi, otkačite ga.
Poziv Radetu Markoviću
I mi smo po završetku ili po prijemu svoje smene, jedni drugima referisali o telefonskim pozivima koji su se dešavali tokom smene. Tako da sam imao saznanja (a vodila se evidencija u knjigama poziva) da je gospodin zvao u njihovim smenama. Posle velikog broja poziva od strane Vuka Draškovića jednom prilikom predsednik se javio i razgovarao sa njim. Stigao je poziv, ja sam se javio. Gospodin Drašković se javio i predstavio. Tražio je da se hitno čuje sa predsednikom, govorio je:
– Molim vas, spojite me sa predsednikom, imam velikih problema, prete mi.
Ja sam prebacio vezu predsedniku, on se javio ja sam mu rekao:
– Na vezi je Vuk Drašković, kaže da mu je hitno predsedniče.
Predsednik mi je rekao:
– Šta je toj budali? Sad hitno? Dobro daj mi vezu.
Pričali su nekoliko minuta, a zatim predsednik nazove lokalom:
– Molim te, daj mi Radeta Markovića.
Spojio sam ga, razgovarali su kratko, nekih 20 sekundi. Ponovo se javio predsednik i rekao:
– Doći će Rade Marković, pustite ga da uđe.
Predsednik ga je sačekao ispred objekta. Razgovarali su pet do deset minuta (videlo se na kamerama), Rade Marković je otišao. Posle dva sata se javio i rekao:
– Ja bih do predsednika, ako možete da me najavite.
Nazvao sam predsednika, on je rekao:
– U redu, neka dođe odmah, ja ću biti ispred vile u šetnji, tu blizu vas, pa ga pustite kad dođe. Ne morate mi javljati.
Posle deset do petnaest minuta stigao je i Rade Marković. Pustili smo vozilo na ulaz br. 11. Posle pedeset metara je zaustavio vozilo, jer je predsednik bio ispred u šetnji. Izašao je iz kola i pozdravio se sa predsednikom.
Predsednik je pitao:
– Rade, da li si se čuo i video sa Vukom? Kakav sad problem ima?
Rade Marković je odgovorio pomalo ironično:
– Predsedniče, on ima problem sam sa sobom i sa ljudima sa kojima radi.
“Zovu za svaku glupost”
Predsednik ga je začuđeno pitao:
– Kako to misliš?
Rade Marković:
– Pa ja sam ga pitao ko ti to preti, a on samo viče prete mi, prete mi. I ja sam mu rekao dobro, hoćeš da ti država da obezbeđenje? On meni kaže, predsedniče, da neće.
Predsednik ga upita:
– Jesi li ti njemu ponovo ponudio obezbeđenje?
Rade Marković je odgovorio:
– Jesam, ali on neće.
Predsednik onda mu reče:
– U redu, Rade, idi ti radi svoj posao ako mu bude nešto trebalo neka ti se javi.
Rade Marković se pozdravlja, seda u kola i odlazi. Predsednik ulazi u objekat, posle dva minuta zvoni lokal, predsednik se javlja:
– Molim vas, prenesite kolegama da znaju, ako se javi ponovo Vuk Drašković nemojte da me spajate sa njim, jer on ne zna šta hoće.
Normalno, zapisao sam to knjigu i preneo sledećem kolegi posle moje smene.
Međutim, nije Drašković bio i jedini koji je malo-malo pa telefonirao Miloševiću i njegovoj supruzi .
“Mnogi saradnici ili poznanici predsednika koji su imali pristup telefonima u rezidenciji su to zloupotrebljavali. Reći ću vam zašto. Određeni saradnik kontaktira predsednika i razgovara sa njim, ili, pak, profesorkom Marković, a po završetku razgovora profesorka nam se javi telefonom i kaže ne samo meni, čak i drugim mojim kolegama koji u svojim smenama dežuraju na sistemu veza:
– Molim vas, nemojte mi više prebacivati vezu njima je očigledno dosadno pa zovu za svaku glupost da nas pitaju.
Ili kaže:
– Pre sat vremena smo se videli u kancelariji, ispričali, a sad on zove telefonom da me kao pita nešto, a ja znam da sedi negde u restoranu, kancelariji i da ima pored sebe ljude, a on bi da se pohvali kako je na vezi sa mnom. Kao može da mi pomogne. Kao da Sloba i ja ne znamo šta pojedinci rade. Procenite, molim vas, šta je hitno pa prebacite vezu.
Ocene preko obezbeđenja
Mirjana Marković je predavala sociologiju na PMF-u, a Goran Pajić je po dolasku u Upravu za obezbeđenje ličnosti MUP Srbije među prvim zadacima imao da je vozi i obezbeđuje.
“Često sam sa njom išao na fakultet dok je predavala i ispitivala studente. U svojoj kancelariji je obično ispitivala studente, tada smo mi bili ispred u hodniku, a kada je predavala studentima bili smo sa njom u amfiteatru. Bilo je interesantnih scena gde su studenti, preciznije studentkinje, prilazile nama pošto su znale da smo obezbeđenje prof. Marković, tražile i molile da im pomognemo da polože ispit. Bilo je onih upornih. Svaki put smo im odgovarali:
– Nije profesorka tako stroga, položićete vi.”
