Tokom marta 2001. godine sve su češće bile priče da će Slobodan Milošević, bivši predsednik SR Jugoslavije, biti isporučen Haškom tribunalu. Atmosfera u javnosti je podgrevana iz dana u dan, a sve je kulminiralo krajem tog meseca.
Goran Pajić se odlično seća svega ono što se događalo tog 31. marta. Od popodnevnih časova u rezidenciju stiže veći deo obezbeđenja, svesni da se nešto ozbiljno sprema.
Čudan snimak
– Tog 31. marta 2001, popodne je došao kolega Saša po mene jer je trebalo da radim noćnu smenu. Na putu ka poslu Saša mi kaže da se ceo dan dešavaju čudne stvari, da stižu do naših ljudi kontradiktorne priče i da se čudni ljudi muvaju oko rezidencije. Kada sam došao na posao zatekao sam dosta kolega, one koji rade i koji su bili slobodni. Već po dolasku sam primetio da je počelo okupljanje građana na donjoj kapiji rezidencije. Pošto je posle bombardovanja 1999. oštećena glavna rezidencija, u samom krugu je postojala takozvana ovalna zgrada koja je preuređena i u koju su se uselili predsednik i njegova supruga. Ona se nalazi u donjem delu kompleksa, oko 150 metara udaljena od ulaza – kaže Pajić.
On navodi da je obezbeđenje oko 19 sati čulo informaciju da će Milošević najverovatnije te večeri biti uhapšen.
– Kolege koje su izlazile van kruga da vide šta se dešava primetile su u parku ispod rezidencije terenska vozila sa zatamnjenim staklima. O tome su obavestili šefove, a već posle sat vremena skupila se poprilična masa ljudi. Nešto neverovatno se tada desilo! Pre 20 sati u vestima slušamo da je gospodin Milošević uhapšen! Na TV vidimo snimke kako vozila sa zatamnjenim staklima ulaze u Palatu pravde, a okolo trče kamermani, fotoreporteri i snimaju kao na filmu, a na TV ide informacija da se u vozilu nalazi bivši predsednik i da je uhapšen. Zovemo ljude u ovalnu zgradu da pitamo šta se dešava i dobijamo odgovor: “Ljudi, evo gledamo predsednika, sedi u kabinetu ovalne zgrade i razgovara sa ljudima iz SPS-a.”
Posle sat i po na televiziji se ponavlja ista informacija, mada je Milošević i dalje u rezidenciji i razgovara sa članovima svoje partije.
Tajni prolaz
Tada se pojavila mogućnost da Milošević izbegne hapšenje i pobegne!
– U jednom trenutku, u celoj toj zbrci, prišao nam je visoki oficir Vojske i rekao: “Imamo mogućnost da izbavimo predsednika iz rezidencije!” Kolega i ja smo se zgledali i pitali kako to misli pošto se prethodnih dana već uveliko pričalo u visokim krugovima da nije cilj hapšenje gospodina Miloševića, već njegovo ubistvo! A te večeri je bio i upad maskirnih ljudi u krug rezidencije, a i pojačana aktivnost američkih britanskih službi oko objekta. On nam je ukratko objasnio o svim tim operativnim saznanjima sa terena koje su posedovali vojska i policija i da se poslednjih meseci u policiju ubacio veliki broj lica sa ciljem da minimizuju sva dešavanja i opstrukcije oko hapšenja Slobodana Miloševića. On nam je objasnio i da postoji tajni prolaz od rezidencije do izlaza iz objekta i ulaska u drugi objekat koji se nalazi u blizini. Moram da naglasim da se taj razgovor odvijao u krugu rezidencije, kod ulaza u objekat u Užičkoj 11, što znači na oko 100 do 120 metara od drugog ulaza gde su bila sva ta dešavanja tokom večeri. I oficir vojske nam je rekao da im treba oko pola sata da sve pripreme, ako predsednik Milošević da zeleno svetlo. Pet minuta smo kolega i ja razgovarali i ja sam s kolegom ušao u objekat kod ulaza broj 11 gde je bio naš centar veze. Zamolio sam kolegu koji je radio te večeri da mi samo kaže na kom lokalu mogu da dobijem predsednika. U prostoriji smo ostali ja i kolega koji je sa mnom bio prilikom razgovora sa oficirom.
Pozvao sam predsednika i rekao: “Predsedniče, sad nam se obratio oficir vojske koji nam je rekao da se pravi scenario linča, da postoji tajni prolaz i da imaju mogućnost da Vas izvuku iz objekta na sigurno.”
Predsednik Milošević mi je odgovorio: “Hvala, Gorane, nemam nameru da bežim. Nisam ništa loše uradio svom narodu, a oni, ako će da me ubiju, nek me ubiju. Hvala tebi što si mi javio i zahvali se ljudima.”
Ja sam izašao iz objekta i preneo to visokom oficiru Vojske koji je rekao “u redu” i izašao iz rezidencije.
Ponuda Manasijevića
U krajnje napetoj situaciji 31. marta oko 23 sata u krugu rezidencije se pojavio Branko Manasijević, zamenik generala Sente Milenkovića. On je skupio kolege ispred ovalne zgrade i rekao im da, prema informacija kojima raspolaže, oni više nisu potrebni na tom mestu, te da je na svakome pojedinačno da odluči hoće li otići ili ostati. Većina pripadnika Miloševićevog obezbeđenja je postupila po tom naređenju, a Goran Pajić je među poslednjima napustio rezidenciju.
Izlazak iz rezidencije
Prvi izlasci iz kruga rezidencije počeli su oko 23 sata, a Pajić se seća da je kolega Goran Mitrović došao u Užičku 11 i rekao da sačekamo dok kolega Kmezić vidi da li izlazi njegova supruga koja je radila u kuhinji rezidencije.
– Dok smo čekali kolegu Kmezića, na kamerama smo pratili šta se dešava na donjem ulazu, oko 150 metara od nas. Videli smo da se ispred ulaza pomerila masa, da se neki ljudi u farmerkama i sa fantomkama spremaju da preskoče ogradu. Kolega Kmezić je tada došao sa suprugom i Mitrović mu kaže šta se dešava. Uzeli smo opremu i krenuli i tog trenutka čujemo prasak! Pogledamo na kamere i vidimo da je neko ubacio šok bombu u krug i ljude koji preskaču ogradu, ali se vrlo brzo vraćaju. Mitrović, Stamenković, Kmezić, njegova supruga i ja sedamo u vozilo, a ispred nas kreću Joca Bojinović, Tasić, Miladinović i još neki. Izlazimo iz kruga rezidencije i ja dolazim kući. Posle toga sva zbivanja oko i unutar rezidencije pratio sam na TV-u.
