ATAImages

Rijaliti programi u Srbiji godinama unazad su na meti kritike. O štetnim uticajima na mlade i društvo u celini govori se svakodnevno, dok istovremeno njihova popularnost raste, a televizijske stanice koje ih emituju beleže rekordnu gledanost.

Dok se javnost zgražava nad nasiljem, agresijom, golotinjom, svađama i sličnim situacijama koje svakodnevno serviraju rijaliti igrači, ljudi opet masovno prate i saživljavaju se sa junacima ovih skaradnih programa. Kada se na to doda činjenica da mnogi od učesnika popularnost stiču upravo nedoličnim ponašanjima koja im donose i veliku zaradu, nije neobično zašto tinejdžeri svoje uzore sve više traže u Lunama, Kijama i Stanijama umesto u svojim roditeljima koji poštenim radom teško prehranjuju porodicu.

Pretnje smrću uživo

Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) nedavno je nakon skandaloznih pretnji smrću koje je u programu izgovorio Kristijan Golubović, pokrenuo izradu pravilnika kojim će biti obavezujuća odredba da se rijaliti programi mogu emitovati samo u periodu od 23 časa do šest časova ujutru. Ipak, kako je tema zabrane ili ograničenja rijalitija aktuelna već godinama bez uspeha, moguće je da će i ovog puta konkretna mera ponovo izostati, te će rijaliti nastaviti da donosi milionske zarade vlasnicima televizija. Podsećanja radi, još 2015. godine REM je izdao neobavezujuću preporuku da se rijaliti program emituje samo u večernjim časovima. Tu preporuku niko nije uvažio. Onda je u maju ove godine REM tesnom većinom, od pet prema četiri glasa, odbio da odlučuje o predlogu kojim bi se rijaliti program obavezno ograničio na noćni termin. Šta je razlog zbog kojeg su članovi saveta glasali protiv ograničenja rijalitija, nije poznato.

Danas rijalitije gledamo na pojedinim kanalima veći deo dana.

Sociolog Ratko Božović za “Vesti” je istakao da je medijska scena u Srbiji odavno zagazila u duboku močvaru iz koje je teško izaći.

– Ipak, nikada nije kasno da se loša praksa prekine. Dobar je svaki trenutak da se rijaliti programi, prepuni nasilja i nemoralnog ponašanja, zabrane u udarnim terminima kada mogu da ih gledaju i deca. Svaki mozak pošteđen torture koju takvi sadržaji priređuju je vredan pažnje – ističe Božović.

Nemoguće izbeći ih

Kako objašnjava, rijaliti program se agresivno plasira kroz sve medije.

– Ukoliko ne gledate rijaliti na televiziji, i dalje se niste spasli. Rijaliti će do vas doći kroz dnevnu štampu koja svakodnevno izveštava o svim skandalima koji se dešavaju u programu, kroz društvene mreže gde se takođe promovišu učesnici rijalitija… Dakle koriste se svi komunikacioni kanali i nemoguće je da te informacije ne pronađu put do vas koliko god od njih bežali. Mladi onda vide na tim mrežama kako raskošno živi neka rijaliti zvezda, proslavljena nasiljem ili pornografijom, i pomisle da je to pravi put i za njih – objasnio je Božović i zaključio da tako tonemo u nemoral i dubiozu kao društvo u celini i da ćemo sve teže izaći iz tog obrasca što više vreme prolazi.

Počelo od “Cirkusa”

Srbija se prvi put susrela sa rijaliti programom 2001. godine kada je počelo emitovanje emisije “Cirkus Voajer”. Šestoro učesnika živelo je u prikolici u sklopu cirkusa gde su imali zaduženja i kamere su ih snimale 24 sata dnevno. Rijaliti je trajao osam nedelja, a takmičari nisu koristili telefone, televizor, niti su mogli da komuniciraju sa bilo kim van cirkusa.

Danju su čistili izmet kamila, a noću uvežbavali tačke za cirkus. Nekoliko godina kasnije stigao je i Veliki Brat, nakon koga su rijaliti programi počeli sve intenzivnije da se razvijaju. U početku su u takvim televizijskim formatima učestvovali javnosti nepoznati ljudi, dok danas takmičare čine poznate ličnosti poput pevača i pevačica, starlete, kriminalci, manekenke…

Komšije već uvele zabrane

Srbija, za razliku od zemalja u regionu, još ne diže ruke od rijaliti programa.

Crnogorska Agencija za elektronske medije već je uvela pravilnik po kom rijaliti programi mogu da se emituju isključivo između 23 časa i šest sati ujutro. To je učinjeno i u Bosni i Hercegovini.

U zemljama Evropske unije rijaliti programi ne mogu da se emituju na kanalima s nacionalnom frekvencijom kao što je to slučaj u Srbiji, već isključivo na kablovskim kanalima koji se posebno doplaćuju.