Naučnicima je poznato da mešavina bakterija u crevima može da ima važnu ulogu na naše mentalno zdravlje, a sada su sproveli istraživanje kako bi otkrili na koji način.
Učesnici istraživanja koji su uz antidepresive uzimali suplemente probiotika, zabeležili su poboljšanje simptoma depresije za razliku od onih koji su uzimali placebo tokom perioda od 31 dan.
Istraživači su takođe primetili promene u crevnoj flori izazvane probioticima kod onih koji su ih uzimali – povećanje bakterija koje proizvode mlečnu kiselinu. Međutim, ispitivanje sprovedeno nakon četiri nedelje pokazalo je da su se nivoi ovih bakterija ponovo smanjili tokom vremena, piše Science alert, a prenosi N1.
Psihijatar Ana-Kjara Šaub sa Univerziteta u Bazelu objašnjava da možda period od četiri nedelje ipak nije dovoljan i da je verovatno potrebno duže vremena da bi promene u crevnoj flori dale rezultate.
Veza creva i mentalnog zdravlja
Istraživanje se bavi nečim što je naučnici već poznato, a to je da creva i mešavina bakterija u njima mogu da imaju važnu ulogu u našem mentalnom zdravlju. Tim je takođe pogledao još jednu prethodno istraženu vezu, između depresije i načina na koji obrađujemo emocije sa kojima se susrećemo kod drugih ljudi.
Kod ljudi sa depresijom određeni regioni mozga različito obrađuju emocije, što se često meri posmatranjem odgovora na izraze lica. Ova studija je imala isti pristup, načnici su koristili fMRI skeniranje da vide kako će učesnici reagovati na neutralna ili uplašena lica.
Ispostavilo se da su probiotici uticali i na ovaj segment, naime kod onih učesnika koji su uzimali “dobre bakterije”, normalizovali su se “pogrešni” moždani procesi. Iako razlozi zašto se to dešava nisu u potpunosti razjašnjeni, početni znaci ukazuju na pozitivan učinak i to ne na jedan već na više aspekata depresije.
– Iako je osovina mikrobiom-creva-mozak predmet istraživanja već nekoliko godina, tačni mehanizmi tek treba da budu u potpunosti razjašnjeni – kaže dr Šaub.
Zdravstvene prednosti probiotika teško da su jasne, a buduća istraživanja će razjasniti da li bi oni mogli da donesu više štete nego koristi. Međutim, na osnovu ovog malog uzorka, čini se da imaju bar neki potencijal kada je u pitanju lečenje osoba sa depresijom.
Tim koji stoji iza ove studije naglašava da probiotici ne bi delovali kao tretman sami po sebi, bez antidepresiva i biće potrebno više istraživanja kako bi se sagledali efekti određenih vrsta živih bakterija na mnogo veći broj ljudi.
Trenutno, oko dve trećine onih kojima su propisani antidepresivi ne pokazuju značajan dugoročni odgovor na njih. Moguće je da bi u potrazi za prilagođenijim i efikasnijim tretmanima, probiotici mogli da imaju važnu funkciju koju još nismo pronašli.
– Uz dodatno znanje o specifičnom efektu određenih bakterija, možda je moguće optimizovati izbor bakterija i koristiti najbolju mešavinu kako bi se podržao tretman depresije – kaže dr Šuab.
