Kako prevazići usamljenost tokom praznika?

Dok neki jedva čekaju praznike i uživaju u njima bez oklevanja, za druge je to period borbe sa teškim i bolnim osećanjima za koja drugi često ne pokazuju razumevanje. Isto tako, samo zato što vam život spolja izgleda tako savršeno i što priređujete najbolju novogodišnju žurku ne znači da se ne osećate usamljeno tokom praznika.

Usamljenost se u psihologiji opisuje kao psihičko stanje koje može nastati u fizičkoj samoći ili u društvu, a koje se gradi na osnovu osećanja vezanih za nerazumevanje, nedostatak vezanosti za druge ljude, tugu, nesigurnost, osećaj praznine…

Psiholozi čak vrlo jasno ukazuju na simptome usamljenosti da bismo mogli da proverimo koliko je to osećanje izraženo u nama:

Izolacija: pojedinac se oseća izolovan od sveta iako je u stvarnosti okružen ljudima.

Tuga: osoba je depresivna, tužna i, ako se situacija nastavi, može prerasti u depresiju.

Nedostatak energije: Iscrpljenost je takođe čest simptom depresije i karakteristika je koja može ozbiljno uticati na performanse osobe u privatnom i profesionalnom životu.

Nemir: gore navedeni simptomi dovode pojedinca do nemira i nezadovoljstva nadražajima koje doživljava.

Činjenica je da je u današnjem društvu osećaj usamljenosti sve češći među pojedincima, čak i među najmlađima. Prema istraživanju sa Harvarda, više od četvrtine mladih ljudi je u opasnosti da usamljenost izazove ozbiljnije zdravstvene probleme. Prema psiholozima i sociolozima, postoji više razloga za to, ali u suštini svi se svode na postmodernu kulturu i stil života. Studije su dokazale da savremene tehnologije, pre svega naglašena upotreba pametnih telefona, podstiču ovaj osećaj usamljenosti. Ovom rastućem fenomenu dodatno je doprinela globalna usamljenost i izolacija koju smo osećali tokom izolacije zbog pandemije koronavirusa. Raskinule su i one ranije krhke veze među ljudima. Potreba da se pronađe odgovor na pitanje usamljenosti postaje sve jača u svetu koji, iako digitalno povezan, doživljava opipljiv paradoks međuljudske distanciranja.

Praznik se generalno smatra vremenom radosti i ljubavi, ali za mnoge je to vreme usamljenosti. Neki ljudi žive daleko od svojih porodica i ne mogu da vide svoje voljene u ovo doba godine; drugi prolaze kroz životne probleme koji još više dolaze do izražaja u prazničnoj atmosferi, treći osećaju strepnju zbog godine koja dolazi…

Kada ste usamljeni, slike ljudi koji se zabavljaju i uživaju u društvu (a mi smo okruženi njima) samo podstiču vašu tugu i osećanje odbačenosti. Usamljenost tokom praznika može se pojaviti čak i ako ste u prostoriji punoj ljudi. Za one koji se osećaju usamljeno, praznici mogu biti vreme dodatnog stresa.

Ovo su neke od smernica i korisnih saveta koje predlažu psiholozi kada je u pitanju osećaj usamljenosti tokom praznika:

Pre svega, važno je identifikovati određenu emociju, prepoznati je kako biste mogli da delujete na nju i pretvorite je u nešto pozitivno.

Drugo, morate razmišljati o usamljenosti: vaše emocije vam šalju poruku. Da li je došlo do nekog značajnog događaja koji je pokrenuo vaša nova osećanja ili je to nešto što vas muči već neko vreme?

Uspostavite novi mentalni pristup da se suočite sa problemom, prevaziđete svoje strahove, donesete nove odluke i napravite promene, sa proaktivnim stavom sa minimumom inicijative da se izađe iz kolotečine. Lako je reći, ali teško uraditi jer se stvara začarani krug: depresivna, umorna i izolovana osoba ne može imati ovakav stav ako ne uspe da prekine taj krug.

Morate pronaći svrhu u životu koja daje smisao vašem svakodnevnom životu.

Povećajte svoje samopoštovanje. Izbegavajte da sebi šaljete negativne poruke. Smatrajte ovu „slabu“ fazu kao onu koja vas može učiniti jačim.

Oslonite se na ljude koji su vam najbliži i stimulišite svoju društvenu aktivnost da pronađete ljude sa sličnim interesovanjima, nemojte očekivati da će vam drugi doći. Trenirajte svoje društvene veštine.

U slučaju da ste izgubili voljenu osobu, morate prihvatiti tu realnost ma koliko bila teška. Pokušajte da preokrenete značenje usamljenosti. To može biti prilika da ponovo otkrijete sebe kao osobu i otvorite se novim mogućnostima i snovima.

Vežbanje je uvek dobro za vaše emocionalno zdravlje. Takođe, jedite zdravu hranu, redovno spavajte itd.

Pratite rutinu rasporeda u svom svakodnevnom životu i pokušajte da ga se držite.

Da biste postigli ove ciljeve, preporučljivo je potražiti pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje.