U moru ponuda OTT TV usluga, koja se može naći preko interneta, često je laiku teško da prepozna ko pruža legalne, a ko ilegalne, tzv. piratske usluge.
Iako teško, na prvi pogled, najveća razlika je u “neozbiljnim i neralnim ponudama”. Dok legalni provajderi nude obično kanale karakteristične za područje sa kojeg su, ilegalni operateri obećavaju na stotine kanala iz čitavog sveta.
Nije retkost da pirati nudi 1.000 kanala za niske cene pretplate do 10 evra, dok ozbiljni, legalni operateri, pošto poseduju prava za prenos kanala i sadržaja, ne mogu da budu na tom nivou konkuretni.
Međutim, ilegalni operateri ne mogu da garantuju svoju obećanu ponudu, dok legalni operateri teže da svoju ponudu održe, a ujedno se brinu i o kvalitetu prenosa. Kod pirata se često desi da kvalitet prenosa varira, a to je zbog raznih načina na koje se dovijaju da kradu sadržaj.
Legalni operateri garantuju korisnicima sve što su im obećali svojom ponudom, kako broj kanala, tako i kvalitet prenosa slike. Ulažući u stalno poboljšanje kvaliteta svojih usluga legalni provajderi stalno unapređuju svoje sisteme, dok pirati koriste ono što su na brzinu “sklepali” da bi što brže došli do klijenata kojima bi uzeli novac.
Usled pojačane borbe protiv piraterije sve su češći prekidi rada ilegalnih operatera, nakon njihovog razotkrivanja, a ni njihovi korisnici nisu pošteđeni posledica, da li kroz prekid programa za koje su unapred platili, gubitak novca, tako i kroz krivičnu odgovornost što su svesno koristili piratske usluge.
Legalni operateti takodje neispunjavaju sve sto je obecano.
Kad sam potpisivao ugovor imao sam programe iz RS a sada ih nema vise svi su ukinuti.
Tako da se sve svodi samo da se uzmu pare